Domaćinstva u Nemačkoj tokom 2026. godine očekuju novi rast troškova grejanja, pri čemu će najteže biti pogođeni korisnici lož-ulja i drvenih peleta. Prema novom „Indeksu troškova grejanja“, godišnji račun za lož-ulje mogao bi da poraste čak 24 odsto, dok će grejanje na pelet biti skuplje za približno 17 procenata.
Prognozu je izradila neprofitna savetodavna organizacija „co2online“ u saradnji sa Nemačkim udruženjem stanara i Udruženjem za zaštitu investitora. Računica je napravljena za stan površine 70 kvadratnih metara u višeporodičnoj zgradi. Prema podacima koje prenosi „ZDFheute“, godišnji račun za lož-ulje mogao bi da poraste sa 1.030 na 1.275 evra. Kao glavni razlog navode se posledice rata sa Iranom i poremećaji na tržištu nafte.
Troškovi grejanja na drvene pelete trebalo bi da porastu sa oko 735 na približno 860 evra godišnje. Iako se pelet godinama predstavljao kao povoljnija i ekološki prihvatljivija alternativa, sada ga pogađa nedostatak sirovina, koji se povezuje sa slabom građevinskom aktivnošću i manjom količinom dostupnog drvnog otpada. Daljinsko grejanje poskupeće za jedan odsto, na oko 1.310 evra, dok će vlasnici toplotnih pumpi plaćati približno 735 evra – tri odsto više nego prethodne godine.
Jedino kratkotrajno olakšanje očekuje korisnike zemnog gasa. Prosečni godišnji trošak mogao bi da se smanji za četiri odsto, sa 1.170 na 1.120 evra, zahvaljujući nižim nabavnim cenama početkom godine i ukidanju naknade za skladištenje gasa. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi rast veleprodajnih cena mogao sa zakašnjenjem da stigne do potrošača, pa se novo poskupljenje očekuje već krajem 2026. ili tokom 2027. godine.
Dugoročna prognoza još je nepovoljnija za domaćinstva koja koriste fosilna goriva. Troškovi grejanja na gas i lož-ulje mogli bi do 2045. godine da se više nego udvostruče zbog rasta cene emisija ugljen-dioksida, skupljih mrežarina i obaveznog dodavanja biometana, vodonika i biogoriva. „Co2online“ procenjuje da će toplotne pumpe ostati najjeftinije rešenje, ali ta računica ne obuhvata uvek visoke početne troškove njihove kupovine, ugradnje i eventualne obnove objekta.
Građanima se ponovo savetuje da štede, pravilno provetravaju prostorije i smanje potrošnju tople vode. Navodi se da čak 90 odsto domaćinstava ima prostor za uštedu, a promenom navika potrošnja može biti smanjena do deset odsto. Ipak, štednja ne može da zameni ozbiljnu energetsku politiku: ako cene energenata, porezi i mrežne naknade nastave da rastu, teret nemačke zelene tranzicije ponovo će završiti na računima običnih građana.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
