Nemački upravni sudovi čekaju da reše gotovo 200.000 azilskih sporova, dok postupci ponovo traju duže. Prema podacima savezne vlade, objavljenim 11. oktobra, sredinom avgusta bilo je otvoreno 196.315 predmeta. Toliki zaostatak odlaže pravosnažne odluke o zaštiti i boravku i pokazuje koliko su sudovi opterećeni posledicama azilske politike.
Broj nerešenih sporova povećan je sa 191.566, koliko ih je bilo sredinom januara. Podaci su dostavljeni u odgovoru na poslaničko pitanje Klare Binger iz Levice. Reč je o sudskom preispitivanju odluka Savezne službe za migracije i izbeglice, pa ove brojke ne treba poistovećivati sa brojem novih zahteva za azil.
Kako prenosi n-tv, u prvoj polovini godine spor je prosečno trajao 15,3 meseca, prema 14,3 meseca u dostupnim podacima za 2025. godinu. Poređenje ima ograničenje: u prošlogodišnjem obračunu nedostaje decembar. Postupci su ipak kraći nego 2021, kada je prosečno trajanje bilo 26,5 meseci.
Razlike među pokrajinama ostaju velike. U Saksoniji se na odluku čekalo prosečno 20,4 meseca, a u Donjoj Saksoniji 20 meseci. Rajna-Palatinat imala je prosek od 9,2, a Bavarska 10,7 meseci. Ista pravna zaštita tako se ostvaruje u veoma različitim rokovima, zavisno od toga pred kojim sudom se predmet vodi.
Savezna služba je, za razliku od sudova, ubrzala prvostepeno odlučivanje: prosečno trajanje njenih postupaka spušteno je sa 12,2 na 11,3 meseca, navodi DPA. Sudovi, međutim, moraju zasebno da utvrđuju okolnosti u zemljama porekla i osnovanost žalbi. Brža administrativna odluka zato sama po sebi ne rešava zaostatak koji nastaje kada predmet stigne pred sud.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
