Ekstreman toplotni talas koji je pogodio Nemačku doveo je pojedine bolnice do ivice izdržljivosti. U Univerzitetskoj bolnici Keln-Merhajm lekari i medicinske sestre danima rade pod ogromnim pritiskom, dok broj pacijenata sa posledicama visokih temperatura neprestano raste. Kako prenose nemački ,,Bild“ i ,,Der Westen“, samo tokom subote lekarski timovi morali su čak pet puta da reanimiraju pacijente kod kojih je došlo do srčanog zastoja usled ekstremne vrućine.
Načelnica Urgentnog centra, dr Hana Makajt (Hannah Makait), izjavila je da se medicinsko osoblje suočava sa situacijom kakvu do sada nije doživelo.
„Ovako nešto još nikada nismo doživeli“, rekla je ona za ,,Bild“, opisujući dramatične prizore u kojima pacijenti zbog dehidracije, toplotnog udara i kolapsa pristižu gotovo bez prekida.
Kako pišu ,,Bild“ i ,,Der Westen“, bolnički kapaciteti nalaze se pod ogromnim opterećenjem. Kreveti su postavljeni i po hodnicima, dok pojedini pacijenti infuziju primaju odmah po dolasku u urgentni centar zbog nedostatka slobodnog prostora. Lekari navode da se broj hitnih intervencija višestruko povećao, a da među obolelima više nisu samo starije osobe i hronični bolesnici, već i potpuno zdravi građani, radnici na otvorenom i mlađe osobe.
Posebnu pažnju javnosti privukao je slučaj pedesetosmogodišnjeg dostavljača Jirgena Fogela, koji se srušio tokom radnog dana uprkos tome što je vozio kombi sa klimatizacijom. Istovremeno, vatrogasne i hitne službe širom Severne Rajne-Vestfalije već više od deset dana rade u vanrednom režimu, intervenišući zbog kolapsa građana, požara i spasavanja ljudi iz pregrejanih stanova u potkrovljima i zgradama bez adekvatnog hlađenja.
Kako navode nemački mediji, ispred bolnice Keln-Merhajm postavljeni su privremeni medicinski punktovi kako bi se rasteretio urgentni centar, dok su Crveni krst i druge spasilačke organizacije angažovali dodatne ekipe. U pojedinim smenama broj medicinskih radnika gotovo je udvostručen kako bi se odgovorilo na nagli priliv pacijenata.
Stručnjaci upozoravaju da ovakve situacije ukazuju na ozbiljne slabosti zdravstvenog sistema kada je reč o pripremi za sve učestalije toplotne talase. Iako Nemačka raspolaže jednim od najrazvijenijih zdravstvenih sistema u Evropi, brojne bolnice i ustanove za negu i dalje nemaju adekvatne sisteme klimatizacije. Poslednjih godina stručna udruženja više puta su upozoravala da ekstremne temperature predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, posebno za starije osobe, hronične bolesnike i radnike koji najveći deo dana provode na otvorenom.
Slike koje stižu iz Kelna pokazuju da ni evropski zdravstveni sistemi nisu imuni na posledice klimatskih ekstrema. Kada lekari otvoreno govore da se suočavaju sa situacijom kakvu ne pamte, jasno je da pitanje zaštite stanovništva od visokih temperatura više nije samo meteorološki, već ozbiljan zdravstveni i društveni problem. Iskustvo Nemačke pokazuje da ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, preventivne mere i zaštitu najugroženijih mora postati prioritet, jer svaka izgubljena minuta tokom toplotnog udara može značiti razliku između života i smrti.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
