U Nemačkoj je još jedan poznati lanac jeftinih prodavnica zapao u ozbiljne probleme. Diskonter ,,Mäc Geiz“, sa 183 filijale i više od 1.200 zaposlenih, podneo je zahtev za stečaj u samostalnoj upravi. Kako prenosi nemački ,,Junge Freiheit“, a navodi i ,,oe24.at“, prodavnice će za sada ostati otvorene, ali sve filijale biće predmet provere, pa su zatvaranja gotovo izvesna.
Razlozi su poznati – slaba potrošnja građana, rast cena energije, visoke kirije i povećani troškovi plata. Sve ono što obični kupci osećaju u novčaniku sada pogađa i lance koji su godinama opstajali na niskim cenama i velikom prometu.
,,Mäc Geiz“ je osnovan 1994. godine u Haleu i dugo je važio za simbol pristupačne kupovine, naročito za domaćinstva sa skromnijim primanjima. Poslednjih godina lanac se borio sa tankim maržama i sve težim tržišnim uslovima. Nedavno ga je preuzeo konkurent Kodi, koji je i sam ranije prošao kroz stečaj, ali ni to nije bilo dovoljno da stabilizuje poslovanje.
Radnici, uglavnom u istočnoj Nemačkoj, sada strahuju za budućnost. Plate za naredna tri meseca trebalo bi da pokrije državna agencija za zapošljavanje, dok se ne odluči koje filijale mogu opstati, a koje će morati da budu zatvorene.
Pad diskontnog lanca koji je godinama bio oslonac za kupce sa manjim budžetom pokazuje koliko je kriza duboko ušla u svakodnevni život. Mnogi građani koji su se oslanjali na ,,Mäc Geiz“ za osnovne potrepštine moraće da traže alternativu, dok će zaposleni, među kojima ima mnogo žena i starijih radnika, teško pronaći novu sigurnost u prezasićenom maloprodajnom sektoru.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada propadaju čak i diskonteri sa najpovoljnijim cenama, oni na koje se oslanjaju obične porodice, jasno je da kriza više nije samo statistika. Visoke cene, energetska nesigurnost i ekonomska neizvesnost pogađaju i kupce i prodavce. Priča o ,,Mäc Geizu“ zato nije samo poslovna vest, već ogledalo društva u kojem se sve više ljudi pita koliko još mogu da izdrže.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
