Evropske sile sve otvorenije menjaju politiku prema migrantima, ali ne u istom pravcu. Dok Nemačka traži način da smanji broj stranaca i podstakne njihov povratak, Francuska razmatra gotovo potpuno zaustavljanje novih dolazaka, a Španija radi upravo suprotno — aktivno traži nove doseljenike kako bi spasla opustela ruralna područja.
Tri zemlje, tri različite strategije, ali isti problem: Demografija, integracija i pritisak na socijalni sistem.
Nemačka, koja je tokom migrantske krize 2015. godine postala glavno evropsko odredište za izbeglice, sada razmatra novu meru: bonus do 8.000 evra za sirijske izbeglice koje dobrovoljno odluče da se vrate kući. Prema navodima iz nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, cilj kancelara Fridriha Merca jeste drastično smanjenje broja od više od 900.000 Sirijaca koji žive u zemlji, počevši od onih koji nemaju pravni osnov za ostanak. Berlin računa na ekonomsku logiku: jednokratni trošak povratka mogao bi biti jeftiniji od dugoročnih izdvajanja za socijalnu pomoć, stanovanje, zdravstvenu zaštitu i integracione programe.
Međutim, plan nailazi na ozbiljnu prepreku. Sirija odbacuje ideju masovnog vraćanja svojih državljana. Sirijski ministar spoljnih poslova poručio je da kategorički odbija bilo kakvu prisilnu deportaciju i opisao Sirijce u Nemačkoj kao „strateški resurs“, a ne teret.
Podaci pokazuju koliko je proces povratka složen: Tokom 2024. godine dobrovoljno se vratilo samo 3.678 ljudi od oko 900.000 Sirijaca u Nemačkoj.
Dok Nemačka pokušava da smanji postojeću migrantsku populaciju, Francuska želi da zaustavi nastajanje novih migracionih tokova. Francuski ministar pravde Žerald Darmanen predložio je trogodišnji moratorijum na legalnu imigraciju, što predstavlja jedan od najtvrđih stavova iz vrha francuske vlasti poslednjih godina. Njegova argumentacija nije usmerena samo na bezbednost i ekonomiju, već pre svega na pitanje integracije.
Prema Darmanenu, Francuska je dostigla granice svojih kapaciteta za asimilaciju stanovništva koje je već stiglo u zemlju. Zato predlaže da država naredne godine iskoristi za „konsolidaciju“ one migrante koji već žive u Francuskoj, umesto prihvatanja novih. Predlozi uključuju stroge migracione kvote kroz ustavne promene, ukidanje prava na spajanje porodica za radnike migrante i oštro ograničavanje izdavanja novih boravišnih dozvola.
Nasuprot tome, Španija šalje sasvim drugačiju poruku: Bez migranata nema budućnosti. Za razliku od Nemačke i Francuske, koje raspravljaju o ograničenjima, Madrid pokušava da usmeri migraciju tamo gde je najpotrebnija — u prazna sela i mala mesta koja decenijama gube stanovništvo.
Iako imigranti čine skoro petinu ukupnog stanovništva Španije, u ruralnim oblastima njihov udeo iznosi svega 8,9%. Španske vlasti smatraju da upravo tu leži rešenje demografske krize.
Vladin zvaničnik za demografsku politiku Frančesko Boja upozorava da ruralna Španija bez doseljenika nema održivu budućnost. Zbog toga država finansira projekte lokalnih samouprava, kompanija i nevladinih organizacija koji imaju jedan cilj — privući migrante u sela.
Model se već testira na terenu. U opštini Viljagaton, sa nešto više od 600 stanovnika, fabrika suncobrana i ograda funkcioniše zahvaljujući radnicima iz Senegala, Gambije i Kolumbije, koji čine čak 80% zaposlenih. Drugi programi traže migrante spremne da preuzmu pekare, prodavnice i barove u sredinama koje polako nestaju sa demografske mape.
Ove tri politike pokazuju duboku evropsku dilemu: da li su migranti teret koji treba smanjiti, populacija koju treba strože kontrolisati ili radna snaga bez koje pojedini delovi kontinenta ne mogu da prežive?
Nemačka, Francuska i Španija nude tri odgovora na isto pitanje — i time otkrivaju da Evropska unija još nema jedinstvenu viziju sopstvene migrantske budućnosti.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
