Nemačke oružane snage ulažu više od 320 miliona evra javnog novca u obnovu bivše nacističke kasarne u Zonthofenu, dok se čitav kompleks i dalje drži strogo zatvorenim za javnost i pod vojnim nadzorom. Kako izveštava švajcarski list NZZ u tekstu novinara Marka Seligera, reč je o svojevrsnom paradoksu – država troši ogromna sredstva na istorijski opterećen objekat kako bi sprečila da padne u pogrešne ruke, umesto da ga se odrekne ili prenameni. Obnova traje već 16 godina, a jasan kraj radova još se ne nazire.
Kompleks na brdu iznad Zonthofena u regionu Algoj, izgrađen je 1934. godine kao jedan od tri nacistička Ordensburga – centra za obuku budućih „vođa i elite“ i „novog nemačkog plemstva“. Monumentalne fasade od prirodnog kamena, stroga simetrija i kula visoka 42 metra trebalo je da simbolizuju moć i trajnost režima. Upravo tu su predavane rasna teorija, nacistička ideologija i vojna nauka, a objekat je služio i kao pozornica za Hitlerov govor 1937, kao i za Himlerovo obraćanje 1944. godine o uništenju evropskih Jevreja.
Posle rata kasarnu su koristile francuske i američke trupe, a od 1956. godine preuzeo ju je Bundesver, bez većih arhitektonskih izmena. Danas je čitav kompleks zaštićena istorijska celina, pa je njegova obnova, kako navodi NZZ, skuplja od izgradnje potpuno nove kasarne. Nemačka želi da zadrži punu kontrolu nad tim mestom, jer postoji bojazan da bi u suprotnom, moglo da postane svojevrsno „hodočasničko mesto“ krajnje desnice, slično nekadašnjem nacističkom dvorcu Ordensburgu u Vogelsangu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovakav nemački pristup pokazuje koliko je Berlin i dalje oprezan prema sopstvenoj nacističkoj prošlosti. Umesto da rizikuje novo ideološko prisvajanje takvih mesta, država je spremna da uloži stotine miliona evra kako bi ih držala pod kontrolom i van domašaja političke zloupotrebe. Suočavanje sa prošlošću, očigledno, ne može da ostane samo na simbolici i deklaracijama, već zahteva i vrlo konkretne, skupe i dugoročne državne odluke.
Piše: Nina Stojanović
