Nemačko tržište rada duboko je u krizi bez vidljivog izlaza, a dugo očekivani oporavak nije stigao ni u februaru 2026. godine. Broj nezaposlenih dostigao je 3,07 miliona, najviše u poslednjih dvanaest godina, dok sezonski prilagođeni podaci ukazuju na stagnaciju. Kako prenosi „Bild“, pozivajući se na zvanične podatke Savezne agencije za rad (Bundesagentur für Arbeit – BA), umesto obećanog ekonomskog preokreta pod novim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz), koalicija CDU–SPD beleži najgore rezultate od 2014. godine. Nezaposlenih 81.000 više nego prošle godine i stopu od 6,5%, što kritičari tumače kao znak da kabinet nema dovoljno efikasne mere za pokretanje najveće evropske ekonomije.
Prema podacima koje navodi „Bild“, broj nezaposlenih je u odnosu na januar pao za tek 15.000, dok sezonski prilagođeno stanje beleži čak blago pogoršanje za 1.000 osoba. Podzaposlenost (osobe koje su formalno zaposlene, ali nemaju dovoljno posla, a zarada je ispod minimalne) ostaje visoka – 3,724 miliona, a broj prijavljenih slobodnih radnih mesta stagnira na 638.000. Šefica „BA“ Andrea Nales, izjavila je na konferenciji u Nirnbergu: „Ni na kraju zimske pauze tržište rada ne dobija zamah. Nezaposlenost se ne menja i ostaje iznad tri miliona.“ Kako prenosi izvor, to se tumači kao potvrda da uobičajeno sezonsko oživljavanje u građevinarstvu i ugostiteljstvu ove godine izostaje, uprkos najavama reformi.
Situaciju dodatno otežava socijalni pritisak – 1,111 miliona ljudi prima naknadu za nezaposlene, što je 76.000 više nego pre godinu dana, dok čak 3,822 miliona građana zavisi od osnovne socijalne pomoći. Iako je broj korisnika građanske naknade manji nego u februaru 2025. godine, kritičari upozoravaju da je to tek delimično rasterećenje, jer novih poslova i dalje nema dovoljno, a firme oprezno zapošljavaju.
U javnosti se sve glasnije postavlja pitanje zbog čega najavljeni zaokret iz predizborne kampanje ne daje rezultate. Merc je obećavao manje birokratije i više investicija, ali kritičari tvrde da se nastavlja stara praksa. Spore promene, slabi poreski podsticaji za mala i srednja preduzeća i nastavak politike koja industriji donosi visoke troškove. Pojedini komentatori navode da kombinacija energetske nesigurnosti, nameta i regulatornih ograničenja podstiče deo firmi da razmišlja o selidbi proizvodnje, dok se teret krize preliva na zaposlene i poreske obveznike.
Najspornije tačke ostaju energija i konkurentnost. Kritičari upozoravaju na posledice zatvaranja nuklearnih kapaciteta, visoke troškove poreza na emisiju ugljen-dioksida (CO₂) i regulative koje po njihovom mišljenju dodatno guše privredu. Umesto brzog i jasnog zaokreta, vlada CDU–SPD, tvrde protivnici bira „sigurnu sredinu“, što u praksi znači dalju stagnaciju. Nemačka, nekada industrijska lokomotiva Evrope sve češće se opisuje kao ekonomija bez zamaha i jasnog pravca.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova kriza u Nemačkoj nije samo njihova briga. Kada najveća ekonomija Evrope posrne, posledice se prelivaju na ceo kontinent. Ako Mercova koalicija ostane u kompromisima bez ozbiljnog reformskog pritiska, stagnacija će postati novo normalno stanje. Bez stabilne energije, predvidivih uslova za privredu i stvarnih reformi nema trajnog zapošljavanja.
Piše: Nina Stojanović
