Prema saznanjima i pisanjima medija, Nemačka se suočava sa novom fazom organizovanog kriminala u kojoj arapske, turske i albanske grupe i klanovi, zajedno sa strukturama iz samoproglašene države Kosovo, više ne kriju svoje sukobe. One vode pravi rat na ulicama glavnog grada. Pucnjave usred dana, meci u stambenim zgradama, obračuni zbog droge i teritorija postali su svakodnevica, dok policija i pravosuđe ostaju paralizovani. Komentar novinarke Lajle Mirzo u listu „Junge Freiheit“ razotkriva dubinu problema- država se suočava sa otvorenim ismevanjem autoriteta, dok elite i vlasti brane politiku masovne imigracije koja je omogućila ovaj haos. Prema najnovijim podacima berlinske policije iz februara 2026. godine, samo je u januaru zabeleženo više od 40 incidenata sa vatrenim oružjem povezanih sa klanovima, što je dvostruko više nego u istom periodu prošle godine.
U okruzima Nojkeln, Krojcberg i Veding registrovano je 18 pucnjava na javnim mestima, od kojih su tri završile teškim povredama civila. Specijalna jedinica „Ferrum“, formirana 2024. godine za borbu protiv klanovskog kriminala, već je potrošila preko 12 miliona evra, a hapšenja su i dalje retka sa manje od 15 odsto slučajeva rezultira osuđujućom presudom. Istovremeno, klanovi koriste složene mreže za pranje novca preko fiktivnih firmi, lokala brze hrane, salona za nokte i berbernica, generišući stotine miliona evra godišnje, dok poreska uprava i pravosuđe ostaju korak iza njih.
Berlin, nekada simbol slobode i multikulturalizma, sada liči na ratnu zonu u kojoj klanovi dele zone uticaja kao da su u nekoj zemlji trećeg sveta. Specijalne jedinice provode sate obezbeđujući sahrane kriminalnih vođa, dok obični građani žive u strahu od nasumičnih pucnjava. Umesto da se uhvate ukoštac sa korenom problema i nekontrolisanim prilivom migranata iz klanovskih struktura, vlasti se bave simptomima. Pojačavaju patrole i uvode nove jedinice, ali izbegavaju da istinu kažu naglas. Rezultat je jasan- kriminalci se osećaju nepobedivim jer znaju da će, čak i ako budu uhvaćeni, sistem naći način da ih pusti na slobodu.
Ova eskalacija nije slučajna. Godine politike otvorenih granica, slabe integracije i straha od optužbi za rasizam stvorile su idealne uslove za širenje paralelnih društvenih struktura koje ne priznaju nemačke zakone. Dok deca idu u školu pored mesta gde su se noću vodili obračuni, političari iz vladajućih partija ponavljaju mantre o „raznolikosti“ i „toleranciji“. Istovremeno, mejnstrim mediji minimizuju problem, govoreći o „bandama“ umesto da stvari nazovu pravim imenom, klanovskim ratom koji preti da proguta čitave delove grada.
Inicijative za oštrije mere i konfiskaciju imovine, masovne deportacije i zabranu klanovskih simbola, nailaze na žestok otpor. Oni koji profitiraju od jeftine radne snage i globalističkih ugovora optužuju kritičare za ekstremizam, dok narod plaća cenu u krvi i strahu. Pitanje više nije da li će se situacija pogoršati, već koliko dugo će Berlin ostati prestonica Nemačke, a ne prestonica klanova.
Pogled redakcije portala SRPSKI UGAO
Kada se kriminalne grupe osećaju dovoljno sigurno da vode rat na ulicama evropske prestonice, to je dokaz potpunog sloma sistema. Vlasti koje su stvorile ovu noćnu moru sada se kriju iza fraza o humanosti, dok stanovništvo živi u strahu. Pravo rešenje nije u uvođenju dodatnih kamera i patrola, već u zatvaranju granica i povratku suvereniteta narodu. Sa obzirom kakva je situacijanu Evropi i u svetu, kada pogledamo Švedsku, Dansku, Holandiju, Italiju, Švajcarsku, Španiju, Austriju, Nemačku i druge zemlje, po nečemu se ističemo i tu smo medju zemljama sa najboljom statistikom. Srbija se nalazi među najbezbednijim zemljama sveta, posebno kada se gleda stopa ubistava koja je jedna od najnižih u Evropi i u svetu.
Piše: Stefan Stojanović
