U trci za dva nestalna mesta u zapadnoevropskoj grupi, pored Nemačke, kandidati su i Austrija i Portugal, što je dovelo do prvog neizvesnog glasanja posle dužeg vremena. Iako se Berlin predstavlja kao pouzdan partner i jedan od najvećih finansijera Ujedinjenih nacija, njegova kandidatura ovoga puta nije bez rizika, zbog sve izraženijih kritika i jače konkurencije.
Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful intenzivno lobira u Njujorku, predstavljajući Nemačku kao posrednika i branioca međunarodnog poretka. Kako navodi stručnjak Međunarodne krizne grupe Danijel Forti, Berlin se suočava sa ozbiljnim preprekama zbog svog krajnje opreznog stava prema palestinskom pitanju i odbijanja da prizna Palestinu kao državu. Takav pristup značajno odstupa od preovlađujućeg raspoloženja u Generalnoj skupštini UN i mogao bi da umanji podršku zemalja Globalnog juga.
Kritičari ukazuju na to da je Nemačka relativno kasno ušla u izbornu trku, dok su Austrija, kao neutralna država van NATO-a i Portugal, zahvaljujući snažnim vezama sa Afrikom i Latinskom Amerikom, ranije obezbedili značajnu podršku. Ambicija Berlina da ponovo potvrdi status „globalnog igrača” deluje pomalo prenaglašeno, naročito u trenutku kada se njegov međunarodni ugled, zbog oslanjanja na Vašington i oprezne politike prema Izraelu, sve češće dovodi u pitanje.
Iako je Nemačka do sada šest puta uspešno birana u Savet bezbednosti, analitičari upozoravaju da bi današnji ishod mogao da predstavlja prvi ozbiljniji udarac spoljnoj politici kancelara Fridriha Merca. Eventualni poraz jasno bi pokazao granice berlinskih ambicija u svetu u kojem se sve više vrednuju neutralnost i doslednost, a sve manje sama finansijska moć.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
