Nemačka vlada usvojila je nacrt budžeta za 2027. godinu koji predviđa rekordnu javnu potrošnju, novo veliko zaduživanje i povećanje pojedinih poreskih opterećenja. Iako vlasti tvrde da su dodatna sredstva neophodna zbog ulaganja u odbranu, infrastrukturu i privredni oporavak, brojni ekonomisti upozoravaju da bi ovakav kurs mogao dugoročno da oslabi finansijsku stabilnost zemlje i dodatno optereti građane.
Kako prenose „Junge Freiheit“, „Tagesschau“, ZDF i drugi nemački mediji, budžet za 2027. godinu predviđa rashode od oko 555,4 milijarde evra, dok će novo zaduživanje u osnovnom budžetu iznositi 118,7 milijardi evra. Kada se uračunaju i posebni fondovi za odbranu i infrastrukturu, ukupna nova zaduženja približavaju se iznosu od 200 milijardi evra. Istovremeno, planirano je povećanje prihoda kroz više akcize na duvan i alkohol, nove namete na plastiku i druge fiskalne mere.
Posebnu zabrinutost izaziva rast troškova servisiranja javnog duga. Kako navode nemački mediji, izdaci za kamate trebalo bi da porastu sa sadašnjih 41,9 milijardi evra na čak 80,7 milijardi evra do 2030. godine. To znači da će sve veći deo državnog budžeta odlaziti na otplatu dugova, dok će prostor za nova razvojna ulaganja biti sve manji.
Budžet je usvojen u trenutku kada se Nemačka suočava sa usporenim privrednim rastom, visokim troškovima energije, demografskim promenama i rastućim izdacima za odbranu. Prema planu vlade, za vojsku će 2027. godine biti izdvojeno oko 109,7 milijardi evra, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodne godine. Vlada kancelara Fridriha Merca obrazlaže ovu odluku potrebom da se ispune obaveze prema NATO-u i odgovori na promenjenu bezbednosnu situaciju u Evropi.
Kritičari upozoravaju da se istovremeno smanjuje udeo investicija u ukupnom budžetu, dok se sve više novca troši na tekuće rashode i servisiranje obaveza. Kako piše „Junge Freiheit“, ovakav model finansiranja mogao bi da ostavi budućim generacijama znatno veći teret javnog duga, bez odgovarajućih razvojnih efekata.
Pojedini ekonomski analitičari smatraju da se nemačka fiskalna politika sve više oslanja na posebne fondove i nova zaduživanja umesto na dubinske strukturne reforme koje bi podstakle rast privrede. Prema njihovim ocenama, takav pristup kratkoročno omogućava finansiranje velikih državnih projekata, ali dugoročno povećava fiskalne rizike i smanjuje konkurentnost najveće evropske ekonomije.
Predloženi budžet zato predstavlja jedan od najvećih izazova za novu nemačku vladu. Dok zvaničnici ističu da je reč o neophodnim ulaganjima u bezbednost i modernizaciju države, deo stručne javnosti upozorava da bi rast javnog duga, veći porezi i sve veći troškovi kamata mogli da uspore privredni razvoj i dodatno opterete građane u godinama koje dolaze. Kritičari ocenjuju da se umesto dugoročnih rešenja pribegava politici stalnog zaduživanja, čije će posledice tek postati vidljive u narednoj deceniji.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
