Od kada je Nemačka ponovo uvela obavezan vojni rok (Wehrdienst), broj prijavljenih kandidata porastao je za skoro 25%. Prema podacima Ministarstva odbrane, interesovanje za služenje vojnog roka značajno je poraslo u odnosu na prethodne godine.
Nova pravila o vojnom roku stupila su na snagu krajem 2025. godine, nakon višegodišnje debate o jačanju nemačkih oružanih snaga (Bundeswehr). Vlada je odlučila da ponovo uvede obavezu služenja vojnog roka, ali u izmenjenom obliku, sa mogućnošću izbora između vojne i civilne službe.
Porast broja prijavljenih tumači se delimično geopolitičkom situacijom u Evropi, posebno ratom u Ukrajini i povećanim osećajem nesigurnosti. Mnogi mladi ljudi sada vide vojnu službu kao način da steknu veštine, iskustvo i eventualno bolje šanse za zaposlenje kasnije.
Ministarstvo odbrane je zadovoljno reakcijom javnosti, ali upozorava da je i dalje potreban veći broj regruta kako bi se popunile postojeće praznine u ,,Bundeswehru“. Cilj je da se broj aktivnih vojnika značajno poveća u narednim godinama.
Iako je porast interesovanja ohrabrujući, stručnjaci upozoravaju da Nemačka i dalje zaostaje za nekim drugim zemljama NATO-a po broju aktivnih vojnika i spremnosti za eventualni sukob. Zbog toga se očekuje da će vlada u narednom periodu dodatno pooštriti mere i eventualno proširiti obavezu vojnog roka.
Trenutno Bundeswehr broji oko 181.000 aktivnih vojnika, ali cilj vlade je da se taj broj poveća na 203.000 do 2031. godine. Prema procenama Ministarstva odbrane, Nemačkoj je potrebno oko 20.000 do 25.000 novih regruta godišnje kako bi se održao željeni nivo brojnosti vojske.
Za razliku od starih sistema vojnog roka, novi model predviđa da mladi ljudi mogu da biraju između vojne službe (6 meseci) i civilne službe (9 meseci). Do sada se oko 65% prijavljenih opredelilo za vojnu, a 35% za civilnu službu. Najveće interesovanje beleži se u istočnim pokrajinama Nemačke.
Sličan trend rasta interesovanja za vojnu službu primećen je i u nekim drugim evropskim zemljama nakon početka rata u Ukrajini, posebno u Poljskoj, Švedskoj i Finskoj. Nemačka vlada sada pokušava da iskoristi ovaj momentum kako bi ojačala Bundeswehr i smanjila zavisnost od saveznika u okviru NATO-a.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
