Nemačka stoji pred radikalnim preobražajem svog zdravstvenog sistema. Predložene mere štednje će „boleti“, ali su potpuno neizbežne, jer bez njih preti potpuni kolaps jednog od najskupljih zdravstvenih sistema na svetu, upozorava ugledni švajcarski list „Noje ciriher cajtung“ (NZZ). Ko se opire dokazima i činjenicama, postupa neodgovorno, ističe autor članka Erik Mat.
Kako prenosi NZZ, pozivajući se na izveštaj nezavisne Ekspertske komisije za finansije zdravstva koju je imenovala vlada, nemačke obavezne zdravstvene kase suočene su sa deficitom od preko 10 milijardi evra ove godine, a već 2027. godine taj deficit mogao bi da dostigne 15 milijardi evra. Do 2030. godine, prema studiji konsultantske kuće Deloitte, mogao bi da naraste i na 98 milijardi evra. Sistem je među najskupljima na svetu, ali ne i među najboljima po kvalitetu – krivac su preveliki broj bolnica, visoki troškovi lekova, neefikasne strukture i demografski pritisak.
Komisija je 30. marta predstavila opširan izveštaj od 480 strana sa 66 konkretnih mera koje bi već 2027. godine mogle da obezbede uštede od čak 42,3 milijarde evra – bez povećanja doprinosa osiguranicima. Među najznačajnijim su prebacivanje troškova osiguranja za primaoce socijalne pomoći na državni budžet (ušteda od oko 12 milijardi godišnje), ukidanje besplatnog saosiguranja za supružnike koji ne rade ili rade malo, uvođenje šećerne takse, veće doplate pacijenata i isključivanje homeopatskih terapija iz obaveznog osiguranja. Zdravstvena ministarka Nina Varken (CDU) pozdravila je izveštaj kao „dobar alat“, dok u SPD-u već najavljuju otpor merama koje bi mogle da pogode socijalno ugrožene građane.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nemačka danas pokazuje koliko je opasno kada bogata zemlja godinama ignoriše realnost i odlaže neophodne rezove. Umesto da sistem učini efikasnijim na vreme, politika je dopustila da troškovi izmaknu kontroli, a sada se pribegava bolnim merama koje će najviše pogoditi obične građane. Ovo je lekcija o tome šta se dešava kada se dokazi i činjenice žrtvuju zarad populizma i političke kalkulacije na kraju uvek plaćaju oni koji su najmanje krivi.
Piše: Nina Stojanović
