Nemačka je od početka 2019. do kraja 2025. izgubila 496.000 radnih mesta u industriji, dok je broj zaposlenih u javnoj upravi povećan za 329.000. Najnovija studija Instituta Ifo pokazuje da zemlja ubrzano gubi proizvodnu osnovu na kojoj je decenijama gradila privrednu snagu, izvoz i visok životni standard.
Broj zaposlenih obuhvaćenih socijalnim osiguranjem u industriji smanjen je za 7,1 odsto. Ako se uračuna i 243.000 nestalih agencijskih poslova, od kojih je veliki deo bio vezan za proizvodnju, ukupan gubitak dostiže približno 628.000 radnih mesta. Ifo kao jedan od glavnih razloga navodi pad konkurentnosti, posebno u odnosu na Kinu.
Najveći udar pretrpeli su sektori koji su decenijama bili simbol nemačke industrijske moći. Automobilske kompanije i njihovi dobavljači ukinuli su 123.500 radnih mesta, odnosno 13 odsto zaposlenih. Proizvođači metalnih proizvoda ostali su bez 115.600 radnika, a mašinska industrija bez 64.500. Ove tri grane čine oko 60 odsto ukupnog industrijskog pada.
Istovremeno je u uslužnom sektoru otvoreno više od 2,2 miliona radnih mesta. Zdravstvo je dobilo 391.000 zaposlenih, socijalne službe i domovi za stare 357.000, a javna uprava 329.000. Ifo napominje da deo rasta administracije potiče od zamene penzionisanih državnih službenika zaposlenima sa drugačijim radnim statusom, pa svih 329.000 mesta ne predstavlja potpuno novu birokratiju. Ipak, pravac promene je jasan: proizvodnja slabi, dok država i društvene službe rastu.
Industrijski pad pogodio je sve nemačke pokrajine osim Hamburga. Na istoku zemlje broj radnih mesta smanjen je za 8,4 odsto, a na zapadu za 6,8 odsto. Istraživač Ifo instituta Joahim Ragnic upozorio je da novi poslovi uglavnom ne nastaju u oblastima u kojima je Nemačka najproduktivnija i tehnološki najjača. Zato nije reč samo o promeni strukture zaposlenosti, već o riziku za budući privredni rast: zemlja koja gubi fabrike i stručne radnike teško može dugoročno održavati sve skuplji administrativni i socijalni aparat.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
