Šef nemačke spoljne obaveštajne službe Martin Jeger upozorio je 5. oktobra, na javnom saslušanju u Bundestagu, da bi Nemačka mogla da bude uvučena u nasilni sukob s Rusijom. Govorio je o „ratu iz senke“ i mogućim napadima na nemačke ciljeve. Takva procena zaslužuje ozbiljnu pažnju, ali i ozbiljno pitanje za Berlin: kako namerava da smanji opasnost o kojoj govori?
Jegerove tvrdnje uklapaju se u sve oštriji jezik nemačkih vlasti prema Moskvi. Ministarstvo spoljnih poslova je nedavni incident s dronom u Lajpcigu pripisalo Rusiji i saopštilo da je to pitanje otvoreno u razgovoru nemačkog i ruskog ministra. Ruska odgovornost je, dakle, stav Berlina; javnosti ostaje važno da zna na kojim se dokazima zasniva svaka pojedinačna optužba.
Nemačka istovremeno nastavlja vojnu i političku podršku Ukrajini. Berlin tu politiku obrazlaže pravom Kijeva na odbranu od ruske invazije. Međutim, kada zemlja koja učestvuje u naoružavanju jedne strane sve češće govori o mogućem sopstvenom sukobu s drugom, njeni građani imaju pravo da čuju i gde je granica eskalacije, a ne samo koliko je pretnja velika.
Nemačka vlast ima obavezu da proverava svoje procene, pažljivo bira reči i održava diplomatski kanal s Moskvom. Susret ministara u Njujorku pokazao je da razgovor nije nemoguć ni kada su stavovi udaljeni. Takvih razgovora trebalo bi da bude više: upozorenje na rat ima smisla samo ako ga prati napor da se rat spreči.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
