Десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД), која је последњих година све популарнија, поново је затресла политичку сцену својим најновијим предлогом за излазак Немачке из Европске уније. Како преноси немачки лист „Шпигл“, у нацрту изборног програма који ће бити усвојен на предстојећем страначком конгресу, АфД позива на напуштање ЕУ и формирање нове „европске заједнице“.
У документу стоји да би Немачка требало да замени постојећу Европску унију „унијом интереса и економије“ и да се из еврозоне врати националној валути. АфД је већ раније изразила сличне ставове током изборне кампање 2021. године, али је након тога одустала од радикалног предлога познатог као „дексит“.
Промена курса у бурним временима
Нови позив на излазак из ЕУ долази у тренутку политичке нестабилности у Немачкој. Распад владајуће коалиције, изазван сменом министра финансија Кристијана Линднера (ФДП) на инсистирање канцелара Олафа Шолца, довео је земљу на ивицу превремених избора заказаних за 23. фебруар. У међувремену, популарност АфД-а је у порасту – према најновијој анкети института Форса, 18 одсто бирача спремно је да гласа за ову странку.
Евроскептицизам као стратешки потез
АфД је посебно гласна у критици евросистема, тврдећи да дугорочни трошкови његовог одржавања премашују тешкоће реструктурирања. „Стабилна национална валута је кључ за економску будућност Немачке“, наводи се у нацрту програма.
Истовремено, странка је дотакла и осетљива друштвена питања попут абортуса, залажући се за рестриктивнији приступ, као и за укидање Закона о самоопредељењу, који омогућава лако мењање пола и имена.
Политички застој у Берлину
Политичка криза која потреса Немачку почетком новембра само је подгрејала расправе о будућности земље унутар ЕУ. Са све већим бројем бирача који подржавају евроскептичне ставове, АфД види прилику да још више учврсти свој утицај. Док традиционални блокови попут ЦДУ/ЦСУ доминирају са 32 одсто подршке, АфД остаје у самом врху као трећа најјача политичка снага.
Шта значи ‘Дексит’?
Предлог за „дексит“ не подразумева само излазак из ЕУ, већ и темељну реорганизацију Европе. АфД верује да би нова заједница, ослобођена централистичког управљања из Брисела, донела више користи појединачним државама. Ипак, критичари упозоравају да би такав корак могао имати катастрофалне последице за економску и политичку стабилност.
Док се Немачка приближава новим изборима, остаје питање да ли ће АфД успети да своје радикалне ставове претвори у конкретну политичку реалност, или ће европски пројекат преживети још један налет евроскептицизма.
