Nemačka danas obeležava 36 godina od ujedinjenja, ali godišnjicu dočekuje sa razlikama koje se više ne mogu objasniti samo time što je istočni deo zemlje kasnije ušao u zajedničku državu. Plate su niže, porodična imovina manja, a ljudi poreklom sa istoka ređe sede na mestima na kojima se odlučuje. To priznaje i novi izveštaj nemačke vlade, predstavljen 30. septembra.
Prema Saveznom zavodu za statistiku, srednja godišnja bruto zarada zaposlenih sa punim radnim vremenom iznosila je 2025. godine 46.013 evra na istoku, bez Berlina, a 55.435 evra na zapadu. Razlika od 9.422 evra nije samo stavka u tabeli: ona određuje koliko porodica može da uštedi, kupi stan ili pomogne deci da započnu samostalan život.
Još je teže nadoknaditi razliku koja se prenosi nasleđivanjem. Podaci Destatisa za 2024. godinu pokazuju da je vrednost poreski evidentiranih nasledstava i poklona po stanovniku na zapadu bila gotovo četiri puta veća nego na istoku, uključujući Berlin. Taj pokazatelj ne obuhvata svaku imovinu koju porodice prenose, ali osvetljava različite početne položaje. Ko nasledi stan ili kapital, lakše rizikuje, studira i pokreće posao; ko ne nasledi ništa, sve to mora da plati iz zarade koja je već niža.
Razlika se vidi i na vrhu društva. Udeo istočnih Nemaca među rukovodiocima najviših saveznih organa porastao je od 2022. sa 13,9 na 16,3 odsto, navodi nemačka vlada. Napredak postoji, ali istraživači Univerziteta u Lajpcigu upozoravaju da prepreke nisu samo ostatak devedesetih: važni su i pristup poslovnim mrežama, put do rukovodećih mesta i predstava o tome čija biografija „odgovara“ za vrh.
Nezadovoljstvo na istoku zato se ne može svesti na nostalgiju za DDR-om, kao što ni podrška AfD-u nema samo jedan uzrok. Ipak, teško je govoriti o jednakim mogućnostima dok podaci uporno pokazuju da poreklo utiče na imovinu i pristup moći. Vladin izveštaj beleži i raskorak između načela i iskustva: 95 odsto ispitanih smatra da bi trud i rad trebalo da odlučuju o napredovanju, dok u stvarnosti veću težinu pripisuju imovini, vezama i društvenom poreklu.
Ujedinjenje je Nemcima donelo slobodu kretanja i zajedničke institucije. Ono nije automatski izjednačilo ono što porodice poseduju niti otvorilo ista vrata onima koji su odrasli sa obe strane nekadašnje granice. Trideset šest godina kasnije, to je pitanje na koje Berlin duguje konkretniji odgovor od svečanog govora.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
