U Nemačkoj je san o sopstvenom domu postao luksuz rezervisan za bogate – 2025. godine samo 47,6% Nemaca živi u sopstvenoj kući ili stanu, najmanje u celoj EU. Mlada porodica iz okoline Karlsruea morala je da odustane od kupovine kuće jer je za manje od 500.000 evra mogla da kupi samo goli plac. Istovremeno, inflacija u Nemačkoj skače na 2,6%, dok Francuska drži 0,8%, Italija 1,1%, a Španija jedva prelazi granicu.
Vlada troši milijarde na „zelenu tranziciju“, integracije i Kijev, a običan Nemac više ne može sebi da priušti ni krov nad glavom. Nemačka je jedina zemlja EU gde podstanara ima više nego vlasnika nekretnina – sramotan rekord koji traje decenijama. Visoke cene građevinskog materijala, birokratija, kamate i katastrofalna stambena politika doveli su do toga da 74% Nemaca sanja o sopstvenoj kući, a samo polovina to može da ostvari.
Francuska i Italija drže inflaciju ispod 1%, dok je Nemačka opet iznad proseka evrozone koji iznosi 2,2%. Struja je poskupela, gas je poskupeo, minimalne plate guraju cene usluga naviše, a sve to plaćaju obični građani. Zato sada gledaju kako se njeni građani guše u kiriji i kreditima koje nikad neće moći da otplate.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Berlin se hvali „liderstvom“ i „ekološkim projektima“, a običan Nemac više ne može da priušti ni plac, a kamoli kuću. To je konačan račun za godine samoubilačke politike, sankcije Rusiji, integracije i milijarde za tuđe ratove. Nemačka, glavna osovina Evrope, pretvorena je u zemlju podstanara i očajnih porodica koje sanjaju o onome što se može nazvati sređenim životom. Kada vlast uništi kupovnu moć sopstvenog naroda i pretvori sopstveni dom u luksuz, to više nije politika – to je izdaja. Nemački primer pokazuje dokle vodi slepo služenje globalističkim interesima, na kraju ostaneš bez krova nad glavom i bez budućnosti za svoju decu.
Piše: Stefan Stojanović
