Догађаји на Блиском Истоку крећу се невероватном брзином. Један од кључних играча у региону је Исламска Република Иран.
Да би боље разумео нека од питања у региону, Стивен Сахиуни из „MidEastDiscourse-а“, интервјуисао је политичког аналитичара, др Џавада Масумија.
1. Стивен Сахиуни СС: Расподела моћи у данашњем свету изгледа да пролази кроз значајне промене. По вашем мишљењу, која је улога Исламске Републике у тим променама?
Џавад Масуми (ЏМ): Последњих година, врховни вођа револуције је наглашавао промене у светском поретку у наредним годинама. Према њему, што такође наглашавају западни аналитичари и стручњаци за међународне односе, у међународној арени се дешавају промене које ће променити расподелу моћи у свету, односно безбедносни поредак и структуру моћи у свету. То јест, свет се више не види као униполаран са надмоћју Сједињених Држава и креће се ка мултифокалном поретку. У том случају, сваки од региона у свету ће имати један или више главних центара моћи који ће утицати на главне догађаје у том региону и на аранжмане и односе тог региона. У том смислу, ниједан регион света није искључен, а његови догађаји су у складу са променама у безбедносном и политичком поретку.
Историја наративно показује да са падом Османског царства током Првог светског рата, безбедносни поредак региона није био дизајниран, одређен и регулисан од стране регионалних актера већ од стране страних суперсила. У раним годинама након завршетка Првог светског рата, са “Сајкс-Пико” споразумом, Енглеска и Француска, као регионални регулатори у западној Азији, регулисале су поредак региона и његове односе. Рођење лажне ционистичке владе везује се за године када су Енглеска и Француска биле регулатори поретка у региону западне Азије. Са завршетком Другог светског рата и појавом Сједињених Држава и Совјетског Савеза као два пола света, регион западне Азије био је подељен између ове две суперсиле, као и други делови света, а као резултат тога, безбедносни поредак је прилагођен жељама Совјетског Савеза и Сједињених Држава. Са распадом Совјетског Савеза, регион западне Азије постао је игралиште Сједињених Држава, што је утицало на велики део његових односа; али последњих година, дошло је до промена у региону које су претвориле регион у игралиште Исламске Републике Иран.
2. СС: Председник Трамп је у прошлости покушао да нормализује односе између арапских земаља на Блиском истоку и Израела. Како видите тај план и да ли је био успешан?
ЏМ: Током председништва Доналда Трампа, Сједињене Државе су схватиле чињеницу да је регион на ивици прихватања Ирана као велике силе. Као резултат тога, са планом „Ибрахимов мир“, кренуо је у смеру супротстављања надмоћи Ирана у региону уједињавањем Арапа и ционистичког режима. Ово је требало да буде допуњено коридорским планом названим „IMEC“. Овај коридор је требало да повеже Индију са Израелом преко арапских земаља и на тај начин омогући доминацију ционистичког режима над регионалним односима са зависношћу арапских земаља од ционистичке економије. Овај план је пропао.
3. СС: Отпор израелској окупацији Палестине, Либана и Сирије је снажан фактор деценијама. Од 7. октобра, „осовина отпора“ је постала главни играч у региону и привукла светску пажњу. По вашем мишљењу, како видите улогу Ирана?
ЏМ: Након поносне операције „Олуја Ал-Аксе“ и стратешког неуспеха окупаторског Израела, ционистички режим планира да заврши посао са Хезболахом и Хамасом у овом рату. Али шта је разлог за то? Све се чини да се враћа на сукобе око безбедносног поретка. Важни играчи у регионима покушавају да поново осмисле безбедносни поредак према својим жељама; али за Сједињене Државе и њихове савезнике, посебно за ционистички режим, једна ствар се не може толерисати, а то је пад старог светског поретка и америчког унилатерализма.
Раније су Сједињене Државе учиниле све напоре да наметну своју вољу у региону западне Азије; али против воље Америке, годинама је осовина отпора као чинилац у стварању поретка против старог поретка и апсолутни победник регионалних догађаја. Њени примери су у Сирији, покушај западног света и арапских влада да свргну владу Башара ал-Асада завршен је тешким неуспехом. С друге стране, у Јемену, Ансаруллах се сматра једним од најважнијих савезника Ирана у региону. Такође, у Ираку, Иранова сарадња је довела до формирања популарних отпорних група против ИСИС-а и ова терористичка група је поражена. У Либану, Хезболах игра главну улогу у заштити Либана од ционистичког режима; до сада су сви догађаји у региону ишли према вољи Сједињених Држава, а у основи, формирање мреже назване „Осовина отпора“, чији је главни циљ супротстављање унилатерализму Сједињених Држава, сматра се значајним поразом за колонизаторе. Ова кохерентна и координирана мрежа, упркос независности, са стратегијом исламске управе, људи из основних слојева прихватили су вођство Исламске Републике Иран. Тако је овај тип управе довео до тога да регион Иран сматра трансрегионалним актером и главним центром регионалних дешавања за стварну реализацију људске среће и борбе против угњетавања и подршке потлаченима, што је витална претња интересима Сједињених Држава и њених савезника, посебно што се сматра ционистичким режимом.
4. СС: Израел је убио лидера Хезболаха, Хасана Насралу, у Бејруту. Упркос његовом мучеништву, Хезболах наставља свој отпор против Израела, у солидарности са палестинским народом Газе. Како видите догађаје у региону након мучеништва Насрале?
ЏМ: Неки узбуђени присталице циониста тумаче тренутну ситуацију у региону идејом да ће окупаторски Израел победити у промени равнотеже моћи у западној Азији, а чињеница да ционистички режим тражи нови поредак у региону јасно се види у говору лидера овог апартхејд режима. У том смислу, Бењамин Нетањаху је говорио о новом поретку на новом Блиском истоку и описао убиство Саједа Хасана Насрале као промену равнотеже моћи у западној Азији. Наравно, није први пут да лидери ционистичког режима и Сједињених Држава обећавају нови поредак у региону западне Азије. Године 1982, Аријел Шарон, тадашњи министар одбране овог режима, замишљао је нови поредак на Блиском истоку. „Шимон Перес“ и „Том Фридман“ такође су обећали „нови Блиски исток“ након споразума из Осла 1993. године. На почетку новог века, Бушова администрација је такође веровала да долази нови поредак, у којем ће се појавити демократски и проамерички Блиски исток; али ниједно од тих обећања није се остварило, а у том контексту, часопис „National Interest“, у прогнози будућности Нетањахуовог сна о успостављању новог поретка у региону, написао је: „Наравно, нема ништа лоше у томе да сањате немогућ сан или барем чекате боље дане. Проблем је у томе што понекад политички лидери своје маште схватају превише озбиљно; како кажу, пут до пакла поплочан је добрим намерама.“ У наставку свог извештаја под насловом „Неће бити новог Блиског истока“, овај медиј је нагласио: Израел свакако није у позицији да порази Иран.
5. СС: Следећи самит БРИКС-а одржаће се у Казању, Русија, од 22. до 24. октобра 2024. године. Самит ће бити први који ће се одржати након проширења групе БРИКС на 10 земаља. Нови чланови су Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. По вашем мишљењу, које промене могу произаћи из овог састанка?
ЏМ: Треба напоменути да хегемонија у западном свету, предвођена Америком, не прихвата ову промену без отпора и планира и спроводи своје напоре да је одложи стварањем нестабилности у различитим регионима света, па чак показује и непредвидиво понашање. Ипак, промена старог поретка је неизбежна, иако се тачно време те промене не може предвидети. Наравно, постоје знаци новог поретка, као што су статистике економског раста земаља чланица Шангајске организације за сарадњу и БРИКС-а, које указују на неизбежну промену старог светског поретка. Филозофија БРИКС-а је окупљање светских економија у развоју, а истовремено је стопа раста економија као што су Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка знатно већа у односу на раст доминантних економија на Западу. Још важније, просечан годишњи раст Кине у наредних 10 година је око 5%, док је просечан раст Америке око 1,5%, тако да ће у наредној деценији Кина сваке године бити 3,5% већа од Америке, а до 2035. године, најмање пет економија ће бити смештено у азијском региону.
Као што је поменуто, творци и промотери идеје о новом поретку у свету били су неки западни политичари и стратези, посебно у Сједињеним Државама.
