Ne zaboravi: Oluja – Zločin koji nas opominje

Danas, 4. avgusta, obeležavamo 31 godinu od početka zločina pod pseudonomimom „Oluja“, koja je 1995. godine dovela do pogroma masovnog proterivanja i stradanja srpskog stanovništva iz Hrvatske. U samo četiri dana proterano je više od 250.000 Srba, oko 1.700 civila izgubilo je živote, a više od 700 osoba i danas se vodi kao nestalo. Sećanje na „Oluju“ nije samo podsećanje na prošlost, već i na nepravdu koja još traje.

Tokom ratova devedesetih Srbija je primila preko 600.000 izbeglica. Do danas je Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije pomogao više od 53.000 porodica, od čega oko 28.000 iz Hrvatske. Stambeno je zbrinuto preko 29.000 porodica, a ekonomski osnaženo više od 23.000 domaćinstava. Više od 400.000 ljudi steklo je srpsko državljanstvo, što predstavlja jedan od najvećih procesa integracije izbeglica u savremenoj Evropi. Ipak, još oko 8.000 izbegličkih i 15.000 interno raseljenih porodica i dalje je u stanju potrebe.

Srbija se ne slaže sa tumačenjem događaja u Hrvatskoj, gde se „Oluja“ slavi kao vojna pobeda. Priroda ovog zločina je anticivilizacijska i  nedopustivo je što još niko nije odgovarao za etničko čišćenje.

Samo tokom 1995. godine, u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“, više od 190.000 lica izbeglo je u Srbiju sa područja koja su bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Danas je u statusu izbeglice još 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine, dok je broj internо raseljenih sa Kosova i Metohije znatno veći.

Matica Srbija uvek bila i biće siguran dom svim Srbima, ma gde se oni nalazili. Sećanje na žrtve „Oluje“ ostaje trajna obaveza da se insistira na pravdi i da se nikada ne zaboravi tragedija koja je ostavila duboke posledice na generacije srpskog naroda.

Piše: Stefan Stojanović