Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je u Talinu da Alijansa ne vidi neposrednu vojnu pretnju svojoj teritoriji niti ruske pripreme za skori napad. Odgovarajući na pitanje o mogućem udaru na Estoniju, Rute je rekao da NATO takvu opasnost trenutno ne očekuje, ali da bi reagovao ukoliko bi uočio gomilanje snaga.
Rute je istovremeno naglasio da su savezničke snage raspoređene duž istočnog krila i da NATO ostaje spreman da brani svaku članicu. Njegova izjava zato ne znači da je Rusija skinuta sa spiska bezbednosnih izazova: govorio je o hibridnim operacijama, potrebi nastavka podrške Ukrajini i dugoročnom odvraćanju Moskve.
Ipak, ocena da nema neposredne opasnosti važna je jer dolazi u trenutku kada evropske vlade zahtevaju rekordna izdvajanja za vojsku, često ih obrazlažući mogućnošću skorog sukoba sa Rusijom. Nemački portal „Tichys Einblick“ ukazuje na raskorak između takve retorike i Ruteove procene stanja na terenu.
Činjenica da nema znakova predstojećeg napada ne isključuje dugoročne rizike, ali obavezuje političare da jasno razlikuju neposrednu pretnju od strateških pretpostavki. Građani evropskih država imaju pravo da znaju na kojim obaveštajnim procenama počivaju milijarde izdvojene za naoružavanje.
Za male države posebno je opasno kada se bezbednosna politika pretvori u niz uznemirujućih parola. Odvraćanje može biti potrebno, ali mora ostaviti prostor za diplomatiju i smanjenje napetosti. Ruteova izjava pokazuje da između opreza i stvarne ratne opasnosti ipak postoji razlika koju javnost mora da vidi.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
