Na samo nekoliko koraka od banaka, luksuznih hotela i sedišta globalnih kompanija nalazi se jedna od najmračnijih slika savremene Nemačke. Frankfurtska četvrt oko glavne železničke stanice postala je otvorena scena zavisnosti, trgovine drogom, prostitucije i beskućništva, dok vlast godinama ne uspeva da trajno reši krizu koja se odvija u srcu finansijske prestonice Evrope.
Švajcarski „Blik“ u reportaži prati 33-godišnju Aleks, koja u tom kraju živi od sedamnaeste godine. Posle heroina i kreka počela je da koristi fentanil, izuzetno snažan sintetički opioid koji se u medicini primenjuje protiv jakih bolova, ali zloupotrebom može izazvati smrtonosno trovanje. Njena priča pokazuje kako zavisnost postepeno razara zdravlje, porodične veze i svaku mogućnost povratka uređenom životu.
Ulice Nidaštrase, Elbeštrase, Taunusštrase i Mozelštrase postale su sinonim za otvorenu narko-scenu. Reporteri susreću ljude koji spavaju u garažama, ostaju bez ličnih stvari i žive od danas do sutra. Posebno zabrinjava prodor fentanila, supstance višestruko snažnije od heroina, čije širenje dodatno povećava opasnost za već teško pogođenu populaciju.
Kontrast teško može biti suroviji – u istoj četvrti svakodnevno radi oko 23.000 ljudi, a kancelarije imaju kompanije poput „Goldman Saksa“ i „Nestlea“. Lokalni novinar Ulrih Matner zato upozorava da taj deo grada nije samo „zombilend“, ali priznaje da se sistem pomoći nije razvijao brzinom kojom se menjala narko-scena. Programi smanjenja štete nekada su oborili broj smrtnih slučajeva, ali nisu uklonili trgovinu drogom, bedu i nasilje sa ulica.
Vlasti Hesena tvrde da pojačane kontrole donose rezultate. Prema bilansu koji prenosi „Velt“, tokom godinu dana obavljeno je više od 800 policijskih akcija, dok su smanjeni džeparenje i ulična razbojništva. Pokrajina je izdvojila i do dva miliona evra za istraživanje novih terapija za zavisnike od kreka. Ipak, činjenica da je takva studija tek sada pokrenuta pokazuje koliko je sistem kasnio za problemom.
Pogledajte galeriju sa još slika ovde:
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
