Mara Čabrić, matematičarka i pionirka informatike na našim prostorima, decenijama je menjala profesionalnu i društvenu sliku Srbije kroz nauku, obrazovanje i lični primer. Gradeći karijeru u Beogradu i inostranstvu, oslonac je pronašla u stalnom učenju, fizičkoj aktivnosti i radu sa ljudima. Životna priča ove naučnice svedoči o tome kako znanje, disciplina i radoznalost opstaju kroz decenije.
Sa koeficijentom inteligencije većim od 156 i sa navršenih 80 godina, Mara je jedna od prvih osoba koje su se profesionalno bavile programiranjem u zemlji. Posle diplomiranja zaposlila se 1968. godine, u vreme kada su računari bili retkost u stručnoj praksi. Struku je birala iz ljubavi prema matematici, a ubrzo se našla u središtu tehnoloških promena koje su tek započinjale.
Radni vek posvetila je Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, razvijajući softverska rešenja za hidrologiju i inženjerstvo. Stručno usavršavanje vodilo ju je u Francusku, Englesku i SAD, gde je kao stipendista francuske vlade završila i postdiplomske studije. Postavila je temelje računskog centra Instituta radeći na najsavremenijoj opremi tog vremena. Njen profesionalni angažman obeležili su programi za upravljanje hidroelektranom „Đerdap“ i edukacija inženjera iz celog sveta u okviru letnjih škola.
Životni tempo ostao je intenzivan i van profesionalne sfere. Govori šest jezika i aktivno usvaja nove, dok je u sportu zadržala podjednaku posvećenost. Veslanju se okrenula nakon šezdesete godine, osvojivši više od 50 medalja uz dugogodišnju titulu državne prvakinje među veteranima. Trčanje, plivanje, klizanje, skijanje i vožnja rolera deo su njene svakodnevice.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kao potomak Čučuk Stane, Mara Čabrić naglašava da su joj doslednost sebi, miran san i život bez potrebe za pretvaranjem ostali najveća životna vrednost. Karakter nasleđen od slavne pretkinje ogleda se u njenoj nepokolebljivoj disciplini i snazi da decenijama pomera granice. Upravo ta unutrašnja čistota kruniše putanju od pionirke informatike do vrhunske sportistkinje.
Piše: Stefan Bogdanović
