U Beču, u univerzitetskom kvartu Alzergrund, nepoznati počinioci su u ponedeljak uveče išarali jedan ugostiteljski lokal kukastim krstovima i antisemitističkim porukama. Incident se dogodio uoči Dana sećanja na Holokaust, čime je poruka mržnje dobila dodatnu, svesno izabranu težinu. Na ogradi ispred lokala ispisani su slogani poput „Juden raus“ (Jevreji napolje), uz nacističke simbole, na mestu kroz koje svakodnevno prolaze studenti i građani.
Policija je odmah pokrenula istragu zbog sumnje na podsticanje mržnje i kršenje zabrane nacističke propagande. Gradske službe su reagovale brzo i uklonile grafite, ali ostaje pitanje kako je moguće da se takvi ispadi ponavljaju u javnom prostoru bez trenutnog odvraćanja. Tajming napada, uoči zvaničnog dana sećanja, ukazuje na nameru provokacije i relativizacije istorijskog zločina.
Političari i gradske vlasti osudili su vandalizam, naglasivši da antisemitizam i nacizam nemaju mesto u savremenom društvu. Ipak, puka osuda ne briše činjenicu da se ekstremistički simboli vraćaju u svakodnevicu, često pod plaštom „provokacije“ ili „slobode izraza“. Univerzitetski kvartovi, koji bi trebalo da budu prostori kritičkog mišljenja, postaju mete poruka koje negiraju same temelje civilizacije.
Istraga je u toku, a policija poziva svedoke da se jave. Ali odgovornost ne završava na pronalaženju počinilaca: pitanje je koliko je društvo spremno da prepozna i zaustavi normalizaciju mržnje pre nego što ona ponovo preraste u nasilje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj čin nije puki vandalizam, već signal da ekstremizam traži prostor tamo gde očekuje slab odgovor. Brzo uklanjanje grafita je nužno, ali nedovoljno. Bez jasne, dosledne politike nulte tolerancije i stvarnog suočavanja sa izvorima radikalizacije, javni prostor ostaje otvoren za poruke koje razaraju društveno tkivo. Sećanje bez odgovornosti postaje prazna forma.
Piše: Stefan Stojanović
