Način na koji razgovaramo sami sa sobom može imati veliki uticaj na naše mentalno zdravlje, pokazala su naučna istraživanja. Misli koje svakodnevno upućujemo sebi utiču na to kako mozak obrađuje emocije, reaguje na stres i suočava se sa neprijatnim situacijama. Naučnici su utvrdili da unutrašnji govor aktivira moždane mreže povezane sa pažnjom, pamćenjem, jezikom i regulacijom emocija, zbog čega način razmišljanja o sopstvenim iskustvima može biti važan za psihičko stanje pojedinca.
Poseban problem predstavlja stalno ponavljanje negativnih misli, koje može doprineti razvoju i održavanju obrazaca razmišljanja povezanih sa anksioznošću i depresijom. Ova pojava poznata je kao ruminacija i podrazumeva neprestano vraćanje na neprijatne događaje, greške ili probleme, bez pokušaja da se pronađe rešenje. Takav način razmišljanja može otežati suočavanje sa stresom, jer osoba ostaje usredsređena na ono što je uznemirava, umesto na mogućnosti za prevazilaženje problema.
Istraživanja u kojima je praćena moždana aktivnost pokazala su da razmišljanje o sebi uključuje medijalni prefrontalni korteks i delove takozvane mreže podrazumevanog režima rada mozga. Reč je o sistemu koji učestvuje u obradi ličnih iskustava i razmišljanju o sopstvenom životu. Naučnici su takođe ustanovili da promena načina obraćanja sebi može uticati na emocionalne reakcije. Jedna od tehnika podrazumeva korišćenje sopstvenog imena ili obraćanje sebi u trećem licu, čime se stvara psihološka distanca od stresne situacije i omogućava njeno smirenije sagledavanje.
Ovakav pristup istraživali su naučnici predvođeni Itanom Krosom, a rezultati su objavljeni 2014. godine u časopisu „Journal of Personality and Social Psychology“. Njihovo istraživanje ukazalo je na to da način na koji se obraćamo sebi može pomoći u regulisanju emocija tokom stresnih iskustava. Ipak, to ne znači da pozitivne misli same po sebi mogu sprečiti ili izlečiti anksioznost i depresiju, već da promena unutrašnjeg govora može predstavljati jednu od korisnih strategija za lakše suočavanje sa emocionalno zahtevnim situacijama.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
