Nemačka nikako da izadje iz mraka, zbog napada na energetsku infrastrukturu. U javnost je isplivao podatak koji baca novo svetlo na poreklo tog nasilja. Jedan od glavnih ideologa ekstremističkih grupa „Vulkan“, fizičar Gvido Arnold, mirno predaje na državnoj visokoškolskoj ustanovi i za to prima platu iz budžeta. Čovek čije ideje inspirišu sabotaže, paljenje kablova i napade na dalekovode, nalazi se na platnom spisku države koju njegovi sledbenici žele da paralizuju.
Arnold se u bezbednosnim krugovima opisuje kao ključni „davaoc pojmova“, odnosno ideolog, za grupe koje su preuzele odgovornost za paljenje kablova na dalekovodu u berlinskom naselju Lihterfelde. Taj napad izazvao je višednevni nestanak struje u velikim delovima prestonice, ostavljajući hiljade domaćinstava bez grejanja i osnovnih uslova za život. Iste grupe, poznate kao „Vulkangrupe“, već godinama sprovode sabotaže na gasovodima, železničkim prugama i industrijskim postrojenjima. Bezbednosne službe ih klasifikuju kao anarhističko-levičarske teroriste.
Uprkos tome, Arnold nije u bekstvu, niti se protiv njega vodi javno poznata istraga. Svakodnevno ulazi u učionice Visoke škole za medije u Kelnu, gde drži seminare o „veštačkoj inteligenciji, ratu i algoritamskom nasilju“. Tematski okvir njegovih predavanja gotovo da se poklapa sa tezama koje iznosi u svojim radikalnim tekstovima, napad na takozvani „imperijalni način života“, pozivi na rušenje kapitalističke infrastrukture i opravdavanje nasilja kao legitimnog oblika „otpora“.
Bezbednosni stručnjaci upozoravaju da ovde nije reč o izolovanom slučaju. Milioni evra iz državnih i gradskih fondova već godinama se slivaju u organizacije i kolektive povezane sa istim ideološkim krugovima, poput takozvanog Čapuldžu kolektiva. Univerziteti, umesto da budu mesta znanja i odgovornosti, postaju rasadnici radikalizma, dok se nasilje koje iz njih proističe kasnije predstavlja kao „spontani bunt“.
Nakon velikog nestanka struje u Berlinu u januaru 2026. godine, istrage su podignute na savezni nivo. Ipak, gotovo niko ne govori o odgovornosti akademskih i kulturnih elita koje decenijama legitimišu i normalizuju ovakve ideje. Dok obični građani trpe posledice – sede u hladnim stanovima i bez struje, oni koji su idejno oblikovali nasilje rade u sigurnim kancelarijama, zaštićeni titulama i državnim platama.
Ovakva praksa razotkriva duboki raskol u sistemu. S jedne strane, država strogo kažnjava svakodnevne prekršaje građana, sa druge, zatvara oči pred ideolozima koji podstiču sabotaže od kojih strada cela zajednica. Nasilje se tako ne samo toleriše, već indirektno i finansira.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovo nije pitanje akademske slobode, već otvorene moralne i institucionalne kapitulacije. Kada javne ustanove finansiraju i legitimišu ljude čije ideje podstiču razaranje zajednice, država prestaje da bude zaštitnik građana i postaje saučesnik u haosu. Nije normalno da se pozivi na sabotažu skrivaju iza katedri, niti da se nasilje relativizuje teorijskim frazama. Takva praksa razara poverenje, podriva bezbednost i pokazuje duboku krizu vrednosti. Sistem koji ne ume, ili ne želi da povuče jasnu crvenu liniju, snosi odgovornost za posledice. Ovo nije greška u proceni, ovo je svesno odricanje od odgovornosti.
Piše: Stefan Stojanović
