Rusija je ponovo otvorila pitanje bezbednosnih posledica sve intenzivnije vojne saradnje Zagreba, Tirane i Prištine, ocenjujući da bi pokušaji približavanja takozvanog Kosova NATO-u mogli dodatno da destabilizuju Balkan. Direktor Drugog evropskog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova Jurij Pilipson upozorio je da Moskva deli zabrinutost Beograda zbog procesa koji se odvijaju u neposrednom okruženju Srbije.
U središtu pažnje nalazi se Zajednička deklaracija o odbrambenoj saradnji koju su Hrvatska, Albanija i predstavnici Prištine potpisali 18. marta 2025. godine u Tirani. Zvanični dokument predviđa jačanje trilateralne saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane, razvoj vojnih sposobnosti, veću interoperabilnost kroz obrazovanje, obuku i vežbe, kao i saradnju odbrambenih industrija. Hrvatska i Albanija članice su NATO-a, dok tzv. Kosovo nije član Alijanse.
Pilipson je ovu saradnju opisao kao stvaranje „vojnog kvazibloka“, povezujući je sa širim procesom militarizacije regiona. Posebno je upozorio na ideje o daljem približavanju Prištine evroatlantskim strukturama, ocenjujući da bi takav pravac predstavljao opasnost za regionalnu bezbednost.
„Opasno je maštati o uvlačenju ovog tradicionalno srpskog regiona u evroatlantske strukture“, poručio je ruski diplomata, navodeći da Moskva deli zabrinutost Beograda zbog vojne saradnje Zagreba, Tirane i Prištine i njenog mogućeg uticaja na bezbednost Srbije.
Zabrinutost Beograda nije nova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je oštro reagovao na potpisivanje deklaracije, upozoravajući na stvaranje novih vojnih formata u okruženju Srbije. Beograd insistira na vojnoj neutralnosti i politici prema kojoj Srbija neće pripadati vojnim blokovima, ali će nastaviti da jača sopstvene odbrambene kapacitete i čuva državne i nacionalne interese.
Istovremeno, potpisnici deklaracije predstavljaju dokument drugačije. Hrvatsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je cilj saradnje doprinos stabilnosti i bezbednosti jugoistočne Evrope, podrška evroatlantskom putu i jačanje saradnje tri strane. Sama deklaracija govori i o zajedničkom odgovoru na bezbednosne izazove i hibridne pretnje, kao i o jačanju odbrambene industrijske saradnje.
Dodatnu pažnju izaziva činjenica da Priština poslednjih godina ubrzano povećava izdvajanja za sektor bezbednosti. Prištinske vlasti su ranije najavile milijardu evra ulaganja u narednom četvorogodišnjem periodu, uz planove za dalji razvoj sopstvenih kapaciteta. Sve to Beograd posmatra u kontekstu bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i očuvanja mira u regionu.
NATO, sa druge strane, na Kosovu i Metohiji ostaje prisutan kroz KFOR, čiji mandat proizlazi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Prema podacima Alijanse, misija i dalje ima više hiljada pripadnika i zadatak da doprinosi bezbednom okruženju i slobodi kretanja za sve zajednice.
Poruka iz Moskve zato dolazi u trenutku kada se na Balkanu prepliću dva procesa – jačanje vojne saradnje pojedinih država i nastojanje Srbije da zadrži vojnu neutralnost. Za Beograd je ključno da se bezbednosna arhitektura regiona ne gradi preko njegovih legitimnih interesa i na štetu Srba na Kosovu i Metohiji, dok je očuvanje mira, uz snažnu i samostalnu Srbiju, osnovni državni interes.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
