Francuska, koja se vekovima predstavljala kao kolevka univerzalnih vrednosti, slobode i jednakog pristupa umetnosti, od 14. januara 2026. godine uvodi otvorenu diskriminaciju po poreklu i pasošu. Posetioci izvan Evropskog ekonomskog prostora (EU + Island, Lihtenštajn i Norveška) plaćaće 32 evra za ulaz u Luvr, dok Evropljani i dalje plaćaju samo 22 evra, povećanje od čak 45%. Sličan sistem uvodi se i za Versaj (sa 10 na 31 evro), Šambor, Konseržeri, Sveta Kapela i Operu Garnije. Novac od dodatnih 10 evra po ne-Evropljaninu namenjen je za renoviranje muzeja vredno preko milijardu evra – novi toaleti, restorani, bolja infrastruktura, premještanje Mona Lize da se smanje gužve i popravke strukturalnih oštećenja.
Ovo je ideološki preokret i direktan udar na same temelje francuske republikanske ideje. Francuska, koja je propovedala da je umetnost univerzalna i da Luvr pripada celom čovečanstvu, sada otvoreno kaže: Mona Liza je za Evropljane jeftinija, a za sve ostale skuplja. Sindikati zaposlenih u Luvru nazivaju ovo „šokantnim, antisocijalnim i neljudskim“, jer krši principe jednakosti i univerzalnosti. Oni traže štrajkove i potpuno odustajanje od dvoklasnog sistema. Ministarka kulture Rašida Dati, međutim, brani odluku: novac je potreban za renoviranje, a strani turisti, posebno iz bogatih zemalja poput SAD i Kine – čine najveći deo posetilaca (69% od 9 miliona godišnje). Oni će platiti više, kao i zemlje van EU, dok će članice uživati u privilegiji.
Francuska se godinama hvalila „republikanskim vrednostima“ i jednakim pristupom kulturi, sada uvodi aparthejd po pasošu. Kulturno nasleđe pretvoreno je u biznis, a Luvr u elitni klub za „prave“ Evropljane. Turisti izvan EU, koji donose ogroman deo prihoda, kažnjeni su samo zato što nisu rođeni na pravoj strani granice. To nije borba za očuvanje nasleđa, to je priznanje da je francuski budžet prazan, a da je najlakše naplatiti od „onih drugih“. Umesto da se renoviranje finansira iz opšteg budžeta ili poreza, država bira da naplaćuje po nacionalnosti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zapadni svet koji je vekovima propovedao da umetnost pripada svima sada naplaćuje po pasošu. Kada se Mona Liza pretvori u alat za diskriminaciju stranaca, to nije napredak, to je priznanje da je sav taj „univerzalizam“ bio samo maska za privilegije i profit. Oni koji su se predstavljali kao čuvari jednakosti sada uvode dvoklasni sistem, jeftinije za svoje, skuplje za ostale. To su dela koja ne lažu i lekcija da se lažne vrednosti na kraju uvek razotkriju.
Piše: Stefan Stojanović
