Hiljade mladih Nemaca završava fakultete sa velikim nadama i očekivanjima, dok realnost na tržištu ostaje surova. Kako prenosi ,,fr.de“, mladi ljudi u Nemačkoj sve teže dolaze do prvog zaposlenja. Iako zemlja već godinama govori o nedostatku radne snage, mnoge kompanije i dalje radije zapošljavaju iskusne starije radnike nego mlade bez radnog iskustva.
Porodice koje su godinama ulagale vreme, novac i trud u obrazovanje svoje dece sada sa zabrinutošću gledaju kako diplomci ostaju bez posla. Više od 45.000 akademaca mlađih od 30 godina trenutno je nezaposleno, a taj broj se gotovo udvostručio tokom poslednjih nekoliko godina. Potražnja za diplomcima iz oblasti psihologije, društvenih nauka i marketinga značajno je opala, dok ni IT sektor i javna uprava više ne zapošljavaju nove kadrove u obimu koji je postojao prethodnih godina.
Kako izvor navodi, najveća potražnja trenutno postoji za praktičnim zanimanjima, zanatlijama, negovateljima, vozačima kamiona i kvalifikovanim radnicima u građevinskom sektoru. Stručnjaci sve češće savetuju mladima da razmotre dualno obrazovanje i zanatske profesije, jer se procenjuje da će upravo ta zanimanja biti među najsigurnijima i najtraženijima u narednim godinama. Ipak, mnogi mladi i dalje sanjaju o kancelarijskim poslovima i radu od kuće, iako tržište rada više ne nudi dovoljno takvih pozicija.
U Nemačkoj trenutno ima oko tri miliona nezaposlenih, uprkos činjenici da mnogi sektori i dalje prijavljuju nedostatak kvalifikovane radne snage. Poslodavci sve češće daju prednost kandidatima sa iskustvom, dok mladi bez radne prakse teže dolaze do prilike da pokažu svoje sposobnosti. Istovremeno, zahtevi za višim početnim platama, radom na daljinu i boljom ravnotežom između poslovnog i privatnog života često nailaze na manje razumevanje kod poslodavaca.
Dodatni problem predstavljaju usporena privreda, smanjenje broja slobodnih radnih mesta i sve šira primena veštačke inteligencije. Mnoge kompanije upozoravaju na nesklad između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada, zbog čega sve ređe zapošljavaju diplomce iz pojedinih društvenih oblasti, dok su zanati, nega i inženjerske struke i dalje veoma traženi.
Stručnjaci upozoravaju da bi mladi trebalo ozbiljno da razmotre praktična zanimanja poput zanatlija, negovatelja ili vozača kamiona, jer će upravo ta radna mesta, prema procenama, ostati stabilna i tražena tokom naredne decenije. Sve češće se kritikuje i takozvani „akademski manir“, odnosno trend da se fakultet bira po inerciji, iako tržište rada jasno pokazuje da su praktične veštine sve vrednije. To je očigledan apsurd, država poručuje mladima da ne studiraju, jer neće biti posla za njih, da bi zbog toga trebalo da se opreljuju za zanatske delatnosti.
Preporuka poslodavaca je da mladi budu proaktivni, da direktno kontaktiraju kompanije, prilagode biografiju svakoj poziciji za koju konkurišu i da se ne oslanjaju isključivo na javne konkurse. Dualno obrazovanje i praktična zanimanja postaju sve važniji put ka sigurnom ulasku na tržište rada.
Mladi u Nemačkoj sve teže pronalaze posao, više od 45.000 akademaca mlađih od 30 godina trenutno je nezaposleno, prenosi ,,fr.de“.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
