Mladi doseljenici bez posla i obuke: Austrija ne zatvara jaz u integraciji

Više od svakog četvrtog mladog doseljenika prve generacije u Austriji 2022. nije bilo ni zaposleno ni uključeno u školovanje ili obuku. Udeo je iznosio 27,3 odsto među doseljenicima od 15 do 24 godine, prema istraživanju Instituta za više studije objavljenom 25. septembra. Kod vršnjaka bez migrantskog porekla taj udeo bio je 8,7 odsto. Podaci pokazuju ozbiljan neuspeh prelaska iz škole u rad, ali ne opisuju sve migrante.

Razlika se vidi i između generacija. Među mladima rođenim u Austriji, čiji su se roditelji doselili, van rada i obrazovanja bilo je 13,3 odsto. To je više nego kod mladih bez migrantskog porekla, ali znatno manje nego među onima koji su sami došli u zemlju. Jedna zbirna oznaka za sve doseljenike zato prikriva različite okolnosti u kojima odrastaju i traže posao.

Autori istraživanja ukazuju na prekide pri prelasku iz obavezne škole u dalje obrazovanje, zanat ili zaposlenje. Mladi istovremeno treba da pronađu zanimanje, konkurišu i ispune uslove upisa, dok se nadležnosti ustanova često preklapaju ili ostaju nejasne. Poznavanje nemačkog, naročito čitanje i pisanje, odlučuje o pristupu obuci i konkursima; problem se ne rešava samo kratkim kursom jezika.

Posebno zabrinjava položaj mladih žena koje su se doselile. Od onih koje su 2021. bile van rada i školovanja, samo 24,7 odsto je dve godine kasnije ušlo u zaposlenje ili obrazovanje. Kod žena bez migrantskog porekla taj udeo bio je 43,7 odsto. Istraživači pominju i porodična očekivanja o braku, majčinstvu i radu, ali naglašavaju da se uzroci razlikuju od slučaja do slučaja.

Beč ne može da proglasi integraciju uspešnom dok ovakav jaz opstaje. Potrebno je da škole, služba zapošljavanja i programi obuke prate mlade kroz prelazne godine, umesto da odgovornost prebacuju jedni na druge. Ni društvu ni samim doseljenicima ne koristi da se brojka pretvori u etiketu za čitavu zajednicu: ona pre svega traži merljiv odgovor austrijskih institucija.