Pre tačno 73 godine, 22. decembra 1952 godine, u siromaštvu i potpunom zaboravu umrla je Milica Jakovljević, Mir-Jam, najčitanija srpska književnica međuratnog doba. Njeni romani „Ranjeni orao“, „Nepobedivo srce“, „Greh njene majke“ i „To je bilo jedne noći na Jadranu“ bili su biblija nekoliko generacija žena, od varoških gospođa do seoskih učiteljica.
Bila je jedna od retkih žena, novinara u Kraljevini, pisala je za „Vreme“ i „Politiku“, a 1941. godine bila je među samo dvanaest žena u Udruženju novinara Srbije. Tokom okupacije odbila je da sarađuje sa kolaboracionističkim listovima, čuvajući čast porodice i ugled brata Stevana Jakovljevića, autora čuvene knjige „Golgota Albanije“.
Posle oslobođenja 1945. godine, nova vlast je bila nemilosrdna. Zbog „prekida rada“ u okupaciji izbačena je iz Udruženja novinara, a Oskar Davičo je javno proglasio njeno delo „buržujskim sladunjavim kičem“. Ostala je bez posla, bez prihoda, bez ikakvog priznanja. Umrla je sama, bez jednog jedinog nekrologa u novinama.
Tek sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Atelje 212 postavio „Ranjeni orao“, narod je ponovo otkrio Mir-Jam. Danas se po njenim romanima snimaju serije koje gledaju milioni.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Mir-Jam je dokaz da prava književnost uvek nađe put do čitaoca. Ona je uspela da približi epohu jednog vremena, svima koji su odrastali posle brisanja iste. Kraljevina je u njenim romanima zasijala, bez obzira koliko su se trudili da bace senku na nju.
Piše: Stefan Stojanović
