Kraj XIV veka bio je jedno od najtežih razdoblja u istoriji srpskog naroda – vreme velikih iskušenja, ratova i stradanja, ali i vreme u kojem su se rađali junaci čija su dela nadživela vekove. Među njima posebno mesto zauzima Milan Toplica, čuveni vojvoda kneza Lazara i jedan od najpoznatijih srpskih ratnika iz vremena Kosovske bitke. U narodnom predanju zapamćen je kao izvanredan strelac, verni čuvar granica i jedan od najpouzdanijih Lazarevih vitezova.
Milan Toplica je bio vojvoda u oblasti Toplice i jedan od Lazarevih „gospodara granice“, zadužen za odbranu južnih krajeva srpske zemlje. Njegovo ime ostalo je povezano i sa drugim slavnim junacima tog vremena. Pobratim mu je bio srpski vitez Ivan Kosančić, dok su zajedno sa Milošem Obilićem činili trojicu najpoznatijih ratnika koji su, prema narodnoj tradiciji, krenuli u sudbonosni boj na Kosovu 1389. godine.
Narodne pesme opisuju Milana Toplicu kao visokog, snažnog i izuzetno hrabrog čoveka, poznatog po veštini gađanja lukom i strelom. U predanjima se pominje i kako je zajedno sa Ivanom Kosančićem uoči Kosovske bitke izviđao tursku vojsku i prikupljao važne podatke o neprijatelju.
Tragovi legendi o ovom junaku i danas postoje širom Srbije. Nedaleko od Prokuplja, u selu Viči, nalazi se kula koja se vezuje za ime Milana Toplice, dok se u blizini Valjeva pominje i zamak Berkovac, za koji narodna predanja tvrde da je bio njegovo utvrđenje.
Posebno mesto u narodnom pamćenju zauzima i legenda o Kosovki devojci, za koju se govori da je bila verena za Milana Toplicu. U čuvenoj narodnoj pesmi ona posle bitke luta po bojištu, poji i previja ranjene srpske ratnike i raspituje se za svog verenika i njegove pobratime. Na kraju pronalazi teško ranjenog Pavla Orlovića, koji joj saopštava da su Milan, Miloš i Ivan poginuli u borbi. Sa tim rečima umire na njenim rukama.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Pesma o Kosovki devojci postala je snažna alegorija brige, požrtvovanja i ljubavi prema otadžbini, dok ime Milana Toplice i danas ostaje simbol viteštva, časti i junaštva koje je obeležilo jednu od najdramatičnijih epoha srpske istorije.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
