Sitne čestice plastike preko hrane, vode i vazduha svakodnevno mogu da dospeju u ljudski organizam. Iako se godinama pojavljuju različite procene o količini koju unosimo, novija istraživanja pokazuju da su neke od najpoznatijih brojki verovatno bile znatno preuveličane.
Jedna od poznatijih procena pojavila se u izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) iz 2019. godine, napravljenom na osnovu analize istraživača sa Univerziteta Newcastle u Australiji. Obuhvaćeno je više od 50 studija o mikroplastici u vodi, hrani, soli, pivu i školjkama, a tadašnje procene išle su i do pet grama nedeljno. Kasnija analiza iz 2021. godine dala je mnogo manju procenu, oko 583 nanograma dnevno za odraslu osobu, odnosno približno četiri mikrograma nedeljno.
Ono što nije sporno jeste da mikroplastika ulazi u naše telo. Njene čestice pronađene su u krvi, plućima, jetri, bubrezima i mozgu, a novija istraživanja beleže njihovo prisustvo i u kostima i naslagama u arterijama. U organizam mogu da dospeju preko flaširane vode, morske hrane i plastične ambalaže, ali i udisanjem vazduha u zatvorenim prostorijama u kojem se mogu naći sitna vlakna iz tekstila.
Naučnici još istražuju šta dugotrajna izloženost mikro i nanoplastici znači za zdravlje. Proučavaju se mogući uticaji na upalne procese, crevni mikrobiom, krvne sudove i reproduktivni sistem, ali još nema dovoljno dokaza da ove čestice direktno izazivaju određene bolesti kod ljudi. Prisustvo plastike u različitim delovima organizma ipak pokazuje koliko je ona postala deo našeg svakodnevnog okruženja.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
