Dva veka od rođenja Svetozara Miletića (1826–1901), jednog od najistaknutijih srpskih političkih prvaka 19. veka, obeležena su izložbom u Galeriji Biblioteke SANU, koju će publika moći da pogleda do 28. avgusta. Postavka osvetljava život državnika koji je prava Srba u Austrougarskoj branio zahtevajući ustavnost, građanske slobode i ravnopravnost.
Rođen 22. februara 1826.godine u siromašnoj porodici u Mokrinu, Miletić se školovao u Novom Sadu, Kožunu, Pešti i Beču, gde je 1854. stekao doktorat iz prava. Advokatski ispit položio je dve godine kasnije, a politički uspon započeo je na Blagoveštenskom saboru 1861, predvodeći struju koja se zalagala za dogovor sa Mađarima o ustavnim slobodama.
Iste godine, sa 35 godina, postao je gradonačelnik Novog Sada. Srpskom jeziku dao je zvanični status, ukinuo nemačku gimnaziju i podržao nastanak Srpskog narodnog pozorišta. Njegovu političku misao najbolje je sažimala poruka: „Mi smo Srbi, ali i građani“.
Sarađivao je sa Jovanom Jovanovićem Zmajem i Jašom Ignjatovićem, dok ga je sa Lazom Kostićem povezivalo blisko prijateljstvo. Osnovao je Srpsku narodnu slobodoumnu stranku, pisao za „Srpski Dnevnik“ i pokrenuo uticajnu „Zastavu“, ostavivši trag i kao pesnik.
Ugarske vlasti uhapsile su ga u julu 1876. i osudile na šest godina robije. Iz zatvora je 1879. izašao narušenog zdravlja, a poslednje godine proveo je kod sina Slavka u Vršcu.
Izložba u Galeriji Biblioteke SANU pruža jedinstven uvid u Miletićevu borbu za slobodu. Posetioci mogu videti dragocenu arhivsku građu i dokumente koji svedoče o njegovom trajnom nasleđu, čineći ovu postavku idealnom prilika za dublje razumevanje naše bogate kulturno-istorijske prošlosti.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
