Uprava „Mercedes-Benca“ pojačava pritisak na zaposlene u Nemačkoj, zahtevajući veću produktivnost i smanjenje troškova. Na sastanku zaposlenih jedan član uprave navodno je izneo računicu prema kojoj su troškovi rada u Rumuniji čak 82 odsto niži nego u nemačkim pogonima.
Kako izveštava nemački poslovni magazin ,,Wirtschaftswoche„, radnicima je predstavljeno poređenje proizvodnih troškova u Nemačkoj i istočnoj Evropi. Poruka rukovodstva bila je jasna: ukoliko nemačke fabrike ne postanu konkurentnije, buduće investicije i proizvodni poslovi mogli bi da budu preusmereni u zemlje sa jeftinijom radnom snagom.
Prema navodima koji su izazvali veliku pažnju u nemačkoj javnosti, uprava od zaposlenih traži do pet dodatnih radnih sati nedeljno bez povećanja zarade. Takav zahtev praktično bi značio duže radno vreme za istu platu, dok bi odbijanje moglo da ugrozi budućnost pojedinih pogona. „Mercedes“ se o svim detaljima ovih tvrdnji još nije zvanično izjasnio.
Nemački automobilski gigant već sprovodi veliki program štednje. Kompanija planira da proizvodne troškove smanji za deset odsto do 2027. godine, a za 20 odsto do kraja decenije. Broj zaposlenih trebalo bi da bude smanjen dobrovoljnim odlascima, reorganizacijom i nepopunjavanjem radnih mesta nakon penzionisanja.
Pritisak dodatno pojačava širenje proizvodnje u istočnoj Evropi. „Mercedes“ je tokom 2026. prebacio proizvodnju A-klase iz nemačkog Raštata u Kečkemet u Mađarskoj, gde je uložena milijarda evra u proširenje fabrike. Kapacitet tog pogona trebalo bi da dostigne 350.000 vozila godišnje, uz otvaranje oko 3.000 novih radnih mesta.
Za nemačke radnike računica uprave zvuči kao otvoreno upozorenje. Dok kompanija milijarde ulaže u jeftinije lokacije, od zaposlenih u matičnoj zemlji zahteva se da rade duže i pristanu na odricanja. Time se teret krize automobilske industrije ponovo prebacuje na radnike, iako oni nisu donosili poslovne odluke koje su dovele do sadašnjih problema.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
