Nemački Savezni savet, Bundesrat u petak, 8. maja 2026. godine, zaustavio je kontroverzni „bonus za pomoć“ koji je predložila Savezna vlada, čime je sprečena mogućnost da poslodavci zaposlenima isplate do 1.000 evra jednokratno i bez poreza. Kako izvor prenosi, visoki troškovi i neodrživa raspodela tereta bili su ključni razlozi za odbijanje, pa je nemački kancelar Fridrih Merc doživeo još jedan politički udarac u pokušaju da relaksira privredu.
Prema izveštaju portala „Deutschland Kurier-a“, pokrajine su oštro kritikovale predlog jer bi dve trećine gubitaka u poreskim prihodima pale na teret saveznih pokrajina i opština. Poslodavci, naročito mala i srednja preduzeća, takođe su izrazili rezerve prema inicijativi, ističući da većina firmi nema dovoljno likvidnih sredstava za isplatu takvog bonusa bez ugrožavanja sopstvenog poslovanja.
Odluka Bundesrata dolazi u trenutku kada nemačka ekonomija već trpi pritisak visokih troškova energije, birokratije i pada konkurentnosti. Umesto sistemskog rasterećenja kroz smanjenje poreza i doprinosa, Merc je ponudio jednokratni „bonus“ koji je brzo ocenjen kao fiskalno neodrživ potez. Kritičari upozoravaju da ovakve mere samo produbljuju nepoverenje u vladu i ukazuju na slab pristup ekonomskoj politici.
Dodatno, stručnjaci ističu da bi predloženi bonus imao ograničen efekat na potrošnju i rast, jer bi deo novca mogao da završi na štednim računima umesto u realnoj ekonomiji. Time se, kako ocenjuju, još jednom potvrđuje da ,,ad hoc“ mere bez temeljne reforme poreskog sistema i smanjenja državne potrošnje ne donose dugoročno olakšanje, već samo stvaraju privid aktivnosti.
Ova mera najlakše se može razumeti kao pokušaj nemačke vlade da preko poslodavaca isplati jednokratnu neoporezivu pomoć radnicima, ali bez jasnog odgovora ko dugoročno snosi cenu takvog rasterećenja. Bundesrat je upravo na tome zakočio predlog – novac koji se ne naplati kroz porez morao bi da nedostaje u budžetima pokrajina i opština, dok bi firme same morale da pronađu sredstva za isplatu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Mercova „pomoć“ deluje kao klasičan primer lažne brige za narod i privredu. Umesto strukturnih reformi i smanjenja državne potrošnje, nudi se privremeni flaster koji na kraju plaćaju poreski obveznici kroz veće deficite i buduće poreze. Takva politika, puna populizma i bez jasne računice, samo potvrđuje da je aktuelna nemačka vlast izgubila kompas. Merzov neuspeh zato ostaje poučna lekcija kako se ne vodi ozbiljna ekonomska politika.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
