Savezni kancelar Fridrih Merc najavio je na svečanom prijemu Udruženja nemačkih banaka da će zakonska penzija u budućnosti biti „najviše još osnovna baza osiguranja“ u starosti i da više neće biti dovoljna za očuvanje dotadašnjeg životnog standarda. Time je, kako prenosi izvor, otvorio prostor za duboke rezove i prebacivanje tereta na privatnu i korporativnu penzijsku štednju. Poruka kancelara CDU-a jasno sugeriše da nemačka država više ne namerava da garantuje nivo socijalne sigurnosti na koji su generacije građana navikle, već da sve više računa na kapitalne fondove banaka i osiguravajućih kuća – potez koji je već izazvao oštre reakcije opozicije i socijalnih organizacija.
Merc je ovu poruku uputio upravo pred predstavnicima bankarskog sektora 20. aprila uveče, naglasivši da će ubuduće biti neophodni „kapitalno pokriveni elementi korporativne i privatne penzijske zaštite“. Prema navodima izvora, ova najava dolazi u trenutku kada je u januaru formirana vladina Rentenkomisija, koja do leta treba da predloži konkretne reforme. Kritičari upozoravaju da će najveći teret pasti upravo na građane sa nižim primanjima, za koje je privatna penzijska štednja često nedostižna, dok će banke i osiguravajuće kuće dobiti nove prilike za zaradu na račun slabljenja državnog penzijskog sistema.
SPD, koalicioni partner u vladi, reagovao je veoma oštro i najavio „erbitterter Widerstand“ – žestok otpor. Generalni sekretar stranke Tim Klesendorf ocenio je Mercove najave kao „najveće smanjenje penzija u istoriji Nemačke“, dok su ministarka rada Berbel Bas i premijerka Meklenburga-Prednje Pomeranije Manuela Švezig kritikovali činjenicu da se takva poruka šalje upravo pred bankarima, koji sami ne zavise od zakonske rente. Socijalne organizacije, poput VdK, upozoravaju da bi ovakav kurs mogao dodatno da produbi socijalne nejednakosti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Mercova izjava deluje kao školski primer neoliberalnog cinizma: kancelar koji pred bankarima govori o „realnosti demografije“ u stvari priprema teren da finansijski sektor uzme još veći deo kolača od običnih građana. Umesto reforme koja bi zaštitila najslabije, građani se sve više prepuštaju tržištu – baš po modelu koji je već viđen u drugim zapadnim zemljama, sa dobro poznatim ishodom: siromašnijim penzionerima i bogatijim finansijskim institucijama. Srpski Ugao upozorava da ovakva „modernizacija“ penzijskog sistema lako može da postane samo drugo ime za sistematsko osiromašenje srednje i niže klase pod izgovorom nužnosti. Ako Nemačka, kao ekonomski motor Evrope, krene tim putem, to je ozbiljno upozorenje kakvu cenu građani mogu platiti kada se socijalna država prepusti logici banaka.
Piše: Nina Stojanović
