Svakog 4. maja širom sveta obeležava se Međunarodni dan vatrogasaca, dan posvećen hrabrim ljudima koji svoje živote stavljaju na raspolaganje da bi spasavali druge. Na današnji datum sećamo se svih vatrogasaca koji su stradali na dužnosti, a slavimo one koji hrabro ulaze u pakao da bi drugi mogli da žive.
Međunarodni dan vatrogasaca ustanovljen je 1999. godine, nakon tragične pogibije pet australijskih vatrogasaca u velikom požaru. Taj događaj podsetio je svet koliko je opasan i plemenit poziv vatrogasca. Datum 4. maj vezuje se za Svetog Florijana, zaštitnika vatrogasaca još iz rimskog doba, a danas se ovaj dan obeležava u više od 100 zemalja.
U Srbiji vatrogasci nisu samo „oni koji gase požare“, oni su prvi na licu mesta kada se dogodi saobraćajna nesreća, poplava ili zemljotres. Sećamo se njihovog heroizma tokom poplava 2014. godine, kada su danima bez predaha spasavali ljude i životinje. Pamte se i oni koji su ulazili u zapaljene zgrade u Beogradu, Novom Sadu, Nišu… uvek sa ogromnom hrabrošću.
Pre samo nekoliko dana u Petrovaradinu, vatrogasci su još jednom pokazali da njihov poziv ima i dublje značenje. U kući koja je potpuno izgorela, među dimom, žarom i urušenim zidovima, pronašli su i izneli netaknutu ikonu Svete Petke.
Vatrogastvo je poziv koji traži više od fizičke snage. Traži karakter i spremnost da u sekundi donese odluku od koje zavisi nečiji život. Zato su vatrogasci danas simbol žrtve, solidarnosti i čovečnosti u njenom najčistijem obliku.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
U vremenu kada se slavi uglavnom ono što donosi ličnu korist i trenutnu slavu, vatrogasci nas podsećaju na drugačije vrednosti, ne traže lajkove dok ulaze u dim, ne pitaju da li je kuća bogata ili siromašna. Oni jednostavno dolaze i daju sve od sebe. Neka nam ovaj 4. maj bude prilika ne samo da im čestitamo i zahvalimo, već i da se zapitamo – da li dovoljno cenimo one koji su spremni da rizikuju svoje živote da bi mi živeli?
Piše: Stefan Bogdanović
