Matica srpska je najstarija srpska kulturno-naučna institucija, nastala u vreme nacionalnog buđenja u nekadašnjem Austrijskom carstvu. Osnovana je 16. februara 1826. godine u Pešti, a u ponedeljak slavi dva veka postojanja. U aprilu 1864. preseljena je u Novi Sad, gde i danas deluje.
Naziv se u grbu Matice simbolično vezuje za maticu kod pčela, kao izvor novog života. Tu se nalazi starinska košnica-pletara i dve rascvetale lipe, na koje sleću pčele radilice. Ova simbolika bila je povod kasnijim poslanicima u Matici da na skupštinama traže da se radilicama daju krila, a da se iz košnice izbace trutovi.
Koliko je ideja o društvu ovog tipa bila delotvorna svedoči i to što su se po uzoru na Maticu srpsku osnivale i matice kod drugih slovenskih naroda.
Ova institucija dugo je bila matica kulture celokupnog srpskog naroda, neka vrsta srpskog kulturnog parlamenta. Njena literarna i izdavačka delatnost dala je zamah srpskoj književnosti i bila usmerena na negovanje nacionalne svesti, prosvećivanje naroda i njegovo praktično osposobljavanje za nove uslove života.
„Iz zadužbinskih fondova Matica je školovala siromašnu srpsku decu na najuglednijim evropskim univerzitetima. Tako su stvarani prvi naraštaji Srba- evropskih građana s mentalitetom modernog čoveka“, navodi istoričarka mr Ljiljana Dragosavljević-Savin.
Maticu srpsku osnovalo je šest peštanskih trgovaca i jedan književnik i pravnik — Jovan Hadžić iz Novog Sada. Svaki od osnivača položio je po 100 forinti, a potpisali su se na osnivačkom pismu u krug, da svi budu jednaki. Uz Hadžića, tu su potpisi trgovaca: Josifa Milovuka, koji je dao ideju o stvaranju takvog udruženja, Georgija Božitovca, Jovana Demetrovića, Petra Rajića, Georgija Stankovića i Andreje Rozmirovića.
Osnivačkim aktom izrazili su spremnost da učine sve kako bi novoustanovljeno društvo bilo kao jedno telo. Ali ubrzo je došlo do prvih neslaganja, pre svega političkih, ali i onih u vezi s tim da li Matica treba da se usmeri na izdavačku delatnost ili kulturno-prosvetni rad. Milovuk i njegov šurak Božitovac zbog neslaganja s Hadžićem izašli su iz društva, a njihova imena precrtana su na Osnivačkom pismu.
Veliki doprinos Matici srpskoj dao je ugledni plemić Sava Tekelija iz Arada, prvi Srbin doktor pravnih nauka. Za doživotnog predsednika Matice srpske izabran je 8. avgusta 1838. godine, uprkos tome što se isprva protivio ovom izboru. Svoju najveću i najpoznatiju zadužbinu, nazvanu Tekelijanum, Sava Tekelija osnovao je u Pešti 21. avgusta 1838. godine.
Tokom narednih decenija ovde će boraviti talentovani srpski siromašni pitomci kako bi studirali na visokim školama i peštanskom Univerzitetu. Pod okriljem Matice i zahvaljujući stipendijskom fondu iz zadužbina srpskih građana, u Pešti i drugim evropskim univerzitetskim centrima školovao se cvet nove inteligencije, koja će u srpskoj kulturi i ekonomiji igrati značajnu ulogu tokom XIX i prvih decenija XX veka.
Pored Tekelije, veliki dobrotvori Matice srpske bili su Marija Trandafil, Jovan Nako, Sofija Pasković, Nestor Dimitrijević, Sima Đorđević, knez Aleksandar Karađorđević, Sofija i Novak Golubski, Petar Kostić, Đorđe Radak, Petar Klasanović i mnogi drugi.
Posle revolucije 1848–1849, Pešta više nije bila glavni kulturni centar srpskog naroda u Ugarskoj. Tu ulogu preuzeo je Novi Sad. Kako su članovi Matice bili udaljeni od njenog sedišta, njihov broj je neprestano opadao. Selidba u Novi Sad zvanično je počela 28. aprila 1864. godine. Matičina pokretna imovina zapakovana je u 61 sanduk i prevezena u Novi Sad parobrodom „Napredak“.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Velika pronevera
Istoriju Matice obeležio je i finansijski skandal iz 1911. godine, kada je štampa počela da piše da u Matici „nije sve u redu“. Sredinom avgusta te godine ove glasine inicirale su pažljivo pregledanje celokupne imovine Matice srpske i otkrivena je pronevera velikih razmera.
Kako piše mr Ljiljana Dragosavljević-Savin, krivac je bio blagajnik Laza K. Manojlović, koji je priznao da je godinama uzimao novac od Matice, od kojeg je kupio zemlju i vinograd, te sazidao kuću. U tome mu je pomogao knjigovođa Arkadije Marković. Ukupno je pronevereno skoro 270 hiljada kruna, što bi danas iznosilo oko milion i po dolara. Blagajnik i knjigovođa su suspendovani, a potom i uhapšeni.
Pronevera ovolikih razmera izazvala je zaprepašćenje i šok u celokupnoj srpskoj javnosti u Ugarskoj, kao i van njenih granica. Sud u Novom Sadu doneo je odluku da se rasprodaju Manojlovićeva imovina i deonice, ali to nije pokrilo proneverenu sumu. Laza Manojlović je sve to teško podneo. Smešten je u Državni zavod za umobolne, gde je ubrzo preminuo.
Danas Matica srpska ima oko dve hiljade saradnika koji rade na brojnim naučnim i razvojnim projektima, priređuju deset Matičinih naučnih časopisa i rade na pripremi publikacija od kapitalnog značaja za srpsku kulturu i nauku. Biblioteka Matice srpske ima preko 3,5 miliona publikacija, a Galerija bogatu zbirku u kojoj je predstavljeno srpsko slikarstvo od XVIII do XX veka. I danas je ova institucija ponos Novog Sada i njegovog stanovništva.
Piše: Siniša Kostić
