Najveći evropski projekat naoružanja, zajednički borbeni avion budućnosti FCAS, našao se pred potpunim krahom. Nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron nisu uspeli da prevaziđu duboke razlike između Berlina i Pariza, pa je budućnost projekta vrednog više od sto milijardi evra dovedena u pitanje, prenosi švajcarski SRF.
Kako navodi diplomata i dugogodišnji dopisnik Fredi Gštajger, projekat je praktično „umro sa najavom“. Razlike između partnera pokazale su se prevelikim. Francuska je insistirala na avionu koji bi mogao da nosi nuklearno oružje i poleće sa nosača aviona, dok Nemačkoj takve sposobnosti nisu bile prioritet. Dodatni problem predstavljali su sukobljeni interesi kompanija – francuskog Dasoa i nemačkog dela Erbasa – oko tehnološkog vođstva, intelektualne svojine i raspodele poslova. Prema SRF-u, atmosferu su dodatno pogoršala lična rivalstva, posebno istupi šefa Dasoa Erika Trapijea.
Iako bi pojedini delovi programa, poput razvoja dronova i sistema za razmenu podataka, mogli da budu nastavljeni, sam borbeni avion sve je dalje od realizacije. Umesto zajedničkog evropskog rešenja, Nemačka bi mogla ponovo da se osloni na američke avione F-35, što je Berlin prvobitno želeo da izbegne. Time bi propast FCAS-a postala još jedan pokazatelj koliko je Evropi teško da izgradi zajedničku odbrambenu politiku, uprkos čestim porukama o strateškoj autonomiji.
Slučaj FCAS pokazuje da evropska odbrambena saradnja i dalje češće postoji kao politička parola nego kao održiva realnost. Dok se u Briselu i glavnim evropskim prestonicama govori o „evropskoj suverenosti“, u praksi preovlađuju nacionalni interesi, rivalstva velikih kompanija i različite bezbednosne potrebe država članica.
Umesto da Evropa postane snažniji i samostalniji geopolitički igrač, ovakvi neuspesi je dodatno vraćaju u zavisnost od američke tehnologije i zaštite. To je lekcija koju bi morale da zapamte i zemlje koje svoju budućnost nekritički vezuju za tuđe strateške projekte.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
