Dok obeležava stogodišnjicu osnivanja 1926. godine, nemačka nacionalna aviokompanija Lufthansa konačno je odlučila da se suoči sa najmračnijim delom svoje istorije. Dubokom povezanošću sa nacističkim režimom, prevozom funkcionera Trećeg rajha, proizvodnjom naoružanja koja je 1944. godine donosila više od dve trećine prihoda i eksploatacijom više od 12.000 prinudnih radnika, među kojima su bila i deca. Kako prenosi „Reutes“, a potvrđuje i nova knjiga istoričara Hartmuta Berghofa, Manfreda Grigera i Jorga Leščenskog, objavljena 18. marta 2026. godine, kompanija sada prvi put javno preuzima odgovornost, umesto da insistira na „pravnom i organizacionom raskidu“ sa predratnom firmom ugašenom 1946. godine. Kritičari, međutim, upozoravaju da ovaj zaokret dolazi tek povodom velikog jubileja, posle decenija ćutanja i delimičnog potiskivanja istine.
Članovi uprave i nadzornog odbora Lufthanse pristupili su NSDAP-u još 1930. godine, a kompanija je kao državni prevoznik služila Hitleru i njegovim saradnicima, istovremeno je učestvovala i u izgradnji „tajne vazdušne flote“ za Luftvafe. Prema istoričaru Manfredu Grigeru, kako prenosi „El Pais“ – „Lufthansa nije bila samo deo sistema, već preduzeće nacionalsocijalizma“. U ratnoj ekonomiji, do polovine radne snage činili su prinudni radnici – deportovani Ukrajinci, Belorusi, Rusi, pa čak i nemački Jevreji koji su kasnije završavali u gasnim komorama, bez ikakvog otpora kompanije. Tek u novijim istraživanjima postalo je jasnije da su među njima bila i deca, korišćena za najteže i najopasnije poslove, što ranija istraživanja iz 2001. godine, poput rada Luca Budrasa, nisu uspela da snažnije nametnu javnosti.
Lufthansa je još pre više od 25 godina naručila sopstveno istraživanje, ali je kako navode „Reutes“ i nemački „Tagesschau“, decenijama odbijala da u potpunosti prizna razmere prinudnog rada i kontinuitet nacističkih kadrova u posleratnoj kompaniji osnovanoj 1953. godine. Sada generalni direktor Karsten Špor otvoreno poručuje: „Bilo bi nepošteno ignorisati teške, užasne i mračne godine prošlosti.“ Nova knjiga „Lufthansa – Die ersten 100 Jahre“( Lufthansa – prvih 100 godina), u izdanju „Prestel Verlaga“, biće podeljena svim zaposlenima, kojih je više od 100.000, dok se u aprilu otvara i izložba u novom centru za posetioce u Frankfurtu. Ipak, kako primećuju kritičari u međunarodnim medijima, među njima „New York Post“ i „DW“, ovo priznanje dolazi tek kada je kompanija već decenijama gradila imidž „nemačke preciznosti“, dok je samo mali broj nemačkih firmi prošao sličnu, ozbiljnu istorijsku reviziju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Lufthansino suočavanje sa nacističkom prošlošću, koliko god bilo zakasnelo i pažljivo upakovano, ipak predstavlja važan korak u nemačkom odnosu prema sopstvenoj istoriji. Ovaj slučaj istovremeno podseća da istina o Drugom svetskom ratu ne sme da čeka jubileje, knjige i promotivne izložbe. Hiljade prinudnih radnika, među njima i deca, platili su najvišu cenu za tu „poslovnu politiku“. Ako Lufthansa zaista želi da pokaže odgovornost, onda to ne bi smelo da se završi samo na simboličnim gestovima, već i na konkretnom odnosu prema nasleđu žrtava, možda i nekoj vrsti odštete porodicama identifikovanih žrtava.
Piše: Nina Stojanović
