Vlasnik tri ,,Edeka“ prodavnice u Minhenu Hajrudin Jusić upozorio je da mu kupci i zaposleni godišnje ukradu robu vrednu oko 100.000 evra. Samo zbog krađe već je otpustio desetoro zaposlenih, dok tvrdi da ga nadležni organi ostavljaju da se sam bori sa sve drskijim lopovima.
Najviše problema beleži u prodavnici smeštenoj u tržnom centru Riem Arkaden. Prema njegovim rečima, radnik obezbeđenja je za samo jednu nedelju otkrio 20 krađa, od kojih čak sedam tokom jedne subote. Nestaju alkohol, kafa, meso, kompletne nedeljne kupovine, pa čak i kolica iz prodavnice. Vrednost pojedinačnih krađa ponekad dostiže između 150 i 300 evra.
Problem, međutim, nisu samo mušterije. Jusić navodi da je najpre otpustio osmoro zaposlenih osumnjičenih za krađu, a da su nakon njegove javne objave otkrivena još dva slučaja. Prema pisanju ,,Bilda“, štetu u njegovim prodavnicama sada prave i ljudi kojima je poverena roba i odgovornost za poslovanje.
Vlasnik tvrdi da među počiniocima nema jasnog obrasca i da često kradu ljudi koji na prvi pogled ne izazivaju nikakvu sumnju. Zabeležen je i slučaj starijeg muškarca koji je pokušao da iznese skupi goveđi file u korpi sa dvostrukim dnom. Zbog učestalih krađa trgovci moraju da ulažu dodatni novac u obezbeđenje, kamere i kontrolu zaposlenih.
Problem nije ograničen samo na jednu prodavnicu. Tokom 2025. godine nemačka policija evidentirala je približno 357.600 običnih i oko 25.400 teških krađa u prodavnicama. Iako je broj prijavljenih slučajeva blago opao, Nemačko udruženje trgovaca upozorava da više od 90 odsto krađa nikada ne dospe u policijsku statistiku.
Prema proceni udruženja, trgovina u Nemačkoj zbog krađa godišnje izgubi oko tri milijarde evra. Trgovci upozoravaju da se deo prestupnika više ne plaši ni obezbeđenja ni prijave, jer se mnogi postupci obustavljaju. Jusić zato javno pita u kakvom društvu danas žive ljudi koji pošteno rade dok se krađa sve češće posmatra kao bezazlen prekršaj, a njenu cenu na kraju kroz više cene plaćaju svi kupci.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
