Курти у Сарајеву Републику Српску назвао нацистичком

Посета премијера привремених приштинских институција, Аљбина Куртија, Сарајеву изазвала је бројна питања, посебно у контексту односа Босне и Херцеговине (БиХ) према самопроглашеном Косову. БиХ није признала Косово као независну државу, што поставља питање у ком својству је Курти посетио Сарајево и састао се са представницима власти из реда бошњачког и хрватског народа.

Природа посете и сусрета

Према доступним информацијама, Курти је посетио Сарајево на позив невладиних организација и учествовао на конференцији. Међутим, током боравка, састао се са неким званичницима из бошњачког и хрватског дела власти, што је изазвало негодовање представника српског народа у БиХ. Они су истакли да је такав сусрет неприхватљив, с обзиром на то да БиХ није признала Косово као државу.

Током обраћања медијима, иза Куртија су биле истакнуте заставе БиХ и такозваног Косова. Ово је изазвало додатну пометњу, јер БиХ званично не признаје симболе Косова као државе. Присуство заставе Косова у званичним просторијама БиХ може се тумачити као дипломатски преседан и непоштовање званичне политике државе, тачније намерно оспоравање Републике Српске као ентитета.

Споразум о слободи кретања

Још једно спорно питање је потписивање споразума о слободи кретања у оквиру Берлинског процеса, који омогућава грађанима Косова и БиХ да прелазе међусобне границе уз личну карту. Овај споразум је део ширег регионалног договора који укључује све земље Западног Балкана. Иако, БиХ није признала Косово, учешће у овом споразуму може се тумачити као прагматичан корак ка олакшавању кретања људи и робе у региону. Међутим, овај потез је изазвао негодовање у Републици Српској, где се сматра да је тиме нарушен суверенитет и интегритет БиХ.

Реакције и последице

Посета премијера привремених институција у Приштини, Аљбина Куртија, Сарајеву изазвала је оштре реакције у Републици Српској (РС). Председник РС, Милорад Додик, оценио је ову посету као „отворену провокацију и увреду за све Србе“, истичући да се Сарајево користи као платформа за спровођење политика које немају везе с миром, сарадњом и поштовањем права.

Додик је нагласио да посета Куртија није гест добре воље нити допринос регионалној стабилности, већ покушај делегитимизације српског народа и понижавања Републике Српске. Он је поручио да РС неће прихватити такве провокације и да ће увек штитити достојанство српског народа.

Реагујући на најаву посете, српски министри у Савету министара БиХ бојкотовали су ванредну седницу. Заменик председавајућег Савета министара, Сташа Кошарац, истакао је да БиХ није признала самопроглашено Косово и да се то никада неће десити. Он је додао да овакво понашање „сарајевских мешетара“ изазива несигурност.

Куртијева посета организована је на позив невладине организације „Круг 99“, што је додатно изазвало негодовање у РС. Критичари сматрају да је позивање Куртија од стране невладине организације покушај заобилажења званичних институција и да представља провокацију усмерену против РС и српског народа.

Обраћајући се на сесији Асоцијације независних интелектуалаца „Круг 99“ у сарајевској Вијећници, Аљбин Курти изнео је контроверзне изјаве које су изазвале оштре реакције. Он је оптужио власт у Србији за негирање злочина у БиХ и на Косову.

„Срби негирају своју злочиначку прошлост, чиме доказују да би је поновили када би имали прилику“, поручио је Курти.

Иако је у БиХ дошао као, како је рекао, „пријатељ и партнер“, Курти је својим обраћањем изазвао негодовање. Он је оценио да су односи БиХ и Косова засновани на „људима и вредностима“, али је навео да је путовање између Приштине и Сарајева отежано због „визних рестрикција“.

„Сарајево је од Приштине удаљено мање од шест сати, али ја и моја делегација морали смо проћи кроз визне баријере“, рекао је Курти, додајући да је у БиХ донео поздраве грађана Косова, који у Босни виде „пријатеља“.

Он је нагласио да БиХ и Косово повезује „болна и трагична прошлост“ и додао да Косово дугује Босни јер је, како је рекао, НАТО интервенција у БиХ почела након четири године рата, а на Косову након две године.

„Уместо да буде љут, режим у Београду треба да се стиди“, поручио је Курти.

Посебно контроверзан био је Куртијев осврт на име Републике Српске, где се позвао на речи Ричарда Холбрука, америчког посредника у Дејтонском споразуму. „Жао ми је што сам пристао да босански Срби задрже име ентитета Република Српска,“ цитирао је Курти Холбрука, додајући и да је „Изетбеговић био у праву када је рекао да је то нацистичко име“.

Овакве изјаве изазвале су оштре осуде у Републици Српској, где су Куртијеве речи оцењене као увреда и провокација уперена против српског народа и његових институција.

Председник Владе РС, Радован Вишковић, изразио је незадовољство што се од РС тражи кооперативност на европском путу, док Сарајево позива премијера непризнате државе.

Овај догађај додатно је продубио тензије између ентитета у БиХ. Представници РС истичу да, уколико Федерација БиХ уважава право РС на самоопредељење, овакви потези представљају кршење тог принципа и воде ка даљем отуђењу односа између ентитета. Посланик Ненад Стевандић нагласио је да је позив Куртију у БиХ позив РС на самоопредељење, што додатно компликује међуетничке односе у земљи.

У светлу ових догађаја, јавност у РС позивају на враћање изворних надлежности које су јој загарантоване Дејтонским споразумом, укључујући контролу над граничном полицијом, како би се спречиле сличне ситуације у будућности.