Krsta Cicvarić nije bio samo novinar. Bio je pojava. Čovek koji je od lista pravio pozornicu, a od svake svađe javni spektakl. Zato ga mnogi i danas vide kao preteču domaćih tabloida, urednika koji je mnogo pre modernih naslovnih strana shvatio da se tiraž ne diže merom, već bukom.
Rođen 1879. u zlatiborskim Nikojvićima iz Užičke gimnazije izbačen je, jer je odbio da uči veronauku uz objašnjenje da je ateista i bezbožnik. Školovanje je potom priveo kraju u Beogradu, ali je više od diploma verovao sopstvenom peru. Studije filozofije započinjao je u Beogradu i Beču, pa odustajao, ali ga to nije sprečilo da piše rasprave o metafizici, idealizmu i materijalizmu. Kao da je već tada slutio da će mu najveća filozofska tema postati ljudska slabost.
U Prvom svetskom ratu Krsta Cicvarić bio je zatočen u zloglasnom logoru Nežider u Mađarskoj. To iskustvo ostalo je važan deo njegove biografije, pre nego što je posle oslobađanja ušao u novinarstvo i postao jedno od najupečatljivijih imena tadašnje štampe.
U „Beogradskom dnevniku“, a potom i u „Balkanu“, nije birao ni temu ni reč. Njegove novine nudile su političke obračune, tračeve, afere, nesreće opisane do detalja. Protivnici nisu bili samo kritikovni, već nemilosrdno razapinjani. Nikola Pašić i Stojan Protić bili su među prvim metama, a svaka politička bitka u njegovim tekstovima dobijala je ton ličnog rata.
Cicvarić je dobro znao šta publika traži. U njegovim listovima ubistva su bila slikovitija, skandali sočniji, a glasine upakovane kao roba koja se brzo prodaje. U „Balkanu“ je posebnu pažnju privlačila rubrika „Mi to nismo rekli“, zgodan zaklon za anonimna ogovaranja i javno blaćenje.
Tu se i krije razlog zbog kojeg je ostao upamćen. Nije stvorio samo novinski stil, već i obrazac u kome vest mora da peče, naslov mora da udari, a da granica pristojnosti nije prepreka već izazov. Čovek koji je od javne reči napravio oružje i sam je stradao na surovoj istorijskoj vetrometini 1944. godine. Krsta Cicvarić streljan je kao saradnik okupacione štampe i čovek obeležen ranijim kritikama Sovjetskog Saveza.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Iza njega je ostao rukopis grub, glasan i veoma čitan.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
