Kada su se u Beogradu spremali za kraljevsko venčanje, Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije grad je ličio na veliku pozornicu na otvorenom. Opštinari su krenuli u juriš na rupe, prašinu i seljanke sa kantama mleka, a štampa je, kao i danas, glasno navijala – ne toliko za državu, koliko za sopstvene tiraže. Reporteri su se utrkivali ko će da prijavi veći „skandal“ od zahteva da se zabrani dolazak u grad seljankama koje mirišu na sir do dramatičnih najava da će se prestonica srušiti pod najezdom gostiju.
Pravi problem bilo je gorivo. Beograd tog doba nije imao dovoljno benzina ni za državne automobile. Čitav transportni sistem oslanjao se na životinju koja je vekovima nosila tuđi teret, pa je tako stigla i do jednog kraljevskog venčanja. Hroničari beleže da je Branislav Nušić morao da ubeđuje građane da bez magaraca neće biti ni svadbe.
Kada je u Beograd stigao gost iz Portugaliје tri dana ranije, sa gomilom prtljaga i bez slobodne hotelske sobe, našao se na ulici. Dok je diplomata dremao ispred hotela „Srpski kralj“, Nušić je urgirao da mu se nađe smeštaj. Danas bismo to zvali „krizni menadžment“, a on je to radio iz osećaja stida – da se svet ne smeje Beogradu koji ne ume da primi zvaničnog gosta.
U Beogradu je tih dana bilo kao u košnici, pedantni novinari izbrojali su da je u poslednja 24 sata u grad stiglo više od 20.000 ljudi. Sa njima i cela armija pera i kamera – francuski reporteri sleteli su avionom, prenoćili, pokupili materijal i vratili se u Pariz, dok su Englezi poslali novinare i glavnog urednika.
Televizije još nije bilo, pa su njenu ulogu igrali filmski žurnali. Snimatelji su doputovali iz celog sveta, a pravo na snimanje naplaćivano je kao ekskluzivna ulaznica. Prihod je formalno ustupljen organizaciji invalida – lep gest države koja hoće da pokaže socijalnu osetljivost.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Posleratni Beograd bio je ratom nagrđen grad u zemlji pobednici koja treba da priredi jedan od najvećih događaja u Evropi, a nema kapacitete ni infrastrukturu. U takvim okolnostima Nušić, organizator svadbe i inovator, prvi shvata da bez magaraca nema kraljevskog protokola. Dok se drugima činilo da preteruje i da bruka državu magarcima usred svečanosti, on je video dalje od njih – znao je da se ugled zemlje brani upravo pažljivo isplaniranim detaljima.
Piše: Nina Stojanović
