U Velikoj Britaniji pabovi, simboli društvenog života i zajedništva, propadaju alarmantnom brzinom. Tokom 2025. godine zatvoreno je 366 lokala samo u Engleskoj i Velsu – u proseku jedan dnevno. Ukupno ih je ostalo oko 39.000, dok ih je pre četiri decenije bilo više od 60.000. Razlozi su brojni: pad konzumacije alkohola među mladima, navika ispijanja pića kod kuće nakon pandemije, skok cene piva i do osam funti po krigli, rast poreza, minimalne zarade, troškovi energije i poslovnih dažbina, kao i najavljene strože granice alkohola u krvi za vozače. Ovo nije samo ekonomski problem – to je nestajanje kulturnog središta nacije, mesta gde su se ljudi spontano okupljali i gradili međusobne veze bez digitalnih filtera. Tome treba dodati i dominaciju kratkih formata na platformama poput TikToka i Instagrama, na kojima mladi provode največi deo dana. Umesto da se druže, pričaju, tuguju i slave zajedno na mestima koja okupljaju ljude, oni se okupljaju na društvenim mrežama.
Kriza razotkriva duboku protivrečnost društva u Velikoj Britaniji. Dok se sve češće govori o usamljenosti i socijalnoj izolaciji, državne mere dodatno guše prostore koji su upravo te probleme ublažavali. Pab nikada nije bio samo mesto za piće – bio je neformalna zona razgovora, šale i opuštenosti, gde se nije merilo vreme ni pratio protokol. Danas mlađe generacije biraju teretane i bezalkoholna pića, dok stariji ostaju sa uspomenama. Ugostitelji svedoče da su se gosti navikli na jeftinije alternative kod kuće, a da su poreske olakšice tek simbolične. Protesti i upozorenja struke ostaju bez efekta, dok se vrata pabova trajno zatvaraju.
Ako se ovakav trend nastavi, Britanija će ostati bez svog „drugog dnevnog boravka“ – mesta gde se društvo održavalo bez nadzora i ekrana. Umesto živih razgovora, ostaje sterilna svakodnevica regulisanog života i digitalne samoće.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Propast pabova pokazuje koliko je zapadni model krhak kada se ljudska potreba za zajedništvom žrtvuje u ime profita i kontrole. Dok se elite pozivaju na zdravlje i red, nestaje ono što je vekovima čuvalo duh naroda – jasan znak da sistem ne štiti ljude, već sopstvenu iluziju savršenstva.
Piše: Stefan Stojanović
