U Luksemburgu, daleko od rodnog kraja živi uspomena koja ne bledi, udruženje koje ne zaboravlja ko je i odakle potiče. Kulturno-umetničko društvo „Kosovski Božuri“ postalo je spona između prošlosti i sadašnjosti, između onih koji su otišli i onih koji su ostali. U svakoj njihovoj akciji, igri i pesmi čuje se otkucaj Kosova i Metohije, moćan i ponosan, kao dokaz da koreni ne umiru.
KUD „Kosovski Božuri“, koje nosi ime po simbolu postojanosti i vere, nastalo je iz želje nekoliko entuzijasta da humanost i tradiciju spoje u jedno. O nastanku i misiji ovog udruženja, za Srpski Ugao je govorio predsednik Nenad Nasković.
„Naša misija je jednostavna, ali duboka: da očuvamo kulturni identitet Srba sa Kosova i Metohije, da pomognemo onima kojima je podrška potrebna i da negujemo osećaj zajedništva u svakom kraju gde žive naši ljudi,“ kaže Nasković.
Njegove reči nose težinu sećanja, ali i snagu budućnosti. Jer „Kosovski Božuri“ nisu samo udruženje, oni su pokret dobrote koji traje. Od 2016. godine, a zvanično registrovani 2023. u Luksemburgu, postali su oslonac mnogima: od bolesnih kojima su pružili ruku, do dece kojoj su poklonili osmeh i nadu. Svaka njihova manifestacija ima viši smisao – između igre i pesme uvek stoji čin humanosti.
Čak 50% prikupljenih sredstava usmerava se na humanitarne potrebe: pomoć obolelima od karcinoma, podrška porodicama u teškim okolnostima i obnova svetinja na Kosovu i Metohiji. Donacije za manastir Svetog Nikole u Dragancu i crkvu Svetog Preobraženja u Pasjanu samo su deo njihovog dugog spiska dobrih dela. Sve je zabeleženo, dokazano i čisto, jer, kako kažu, kad pomažeš iz srca, nema potrebe ništa skrivati.
KUD koje čuva duh zavičaja kroz igru i pesmu, osnovao je Goran Mitrović, a koreografije potpisuje Marina Antić. Njihovi nastupi bude uspomene na saborna dvorišta, crkvena zvona i osmehe predaka. Svaki korak je zavet prošlosti i dokaz da se tradicija čuva srcem. Poseban dragulj udruženja je pevačka grupa „Crven cvete“ – tri devojke, Hristina, Jovana i Ana, čiji glasovi bude sećanje na srpske pesme. One pevaju za sve koji pamte i za one koji tek treba da nauče da pamte.
Njihova krsna slava, Sveta mučenica Bosiljka iz Pasjana, simbol je vere i čestitosti. Tada se okupljaju svi članovi, prijatelji, deca i stariji i Luksemburg na trenutak postane mala Srbija, mesto gde duh naroda ne poznaje granice.
Rečima osnivača Nenada Naskovića, u razgovoru za Srpski Ugao, sabrano je sve ono što „Kosovski Božuri“ jesu:
„Humanost je ono što nas održava. Kad činimo dobro, mi čuvamo sebe. Nema veće časti od toga da pomogneš drugom, jer sve što iz srca damo – uvek nam se vrati. Zato verujem da dokle god postoji čovek koji ume da pruži ruku, postoji i nada da ćemo ostati ono što jesmo.“
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
„Kosovski Božuri“ nisu samo društvo u Luksemburgu – oni su dokaz da se ljubav prema rodu, veri i tradiciji ne gasi ni daljinom ni vremenom. Neka rastu, neka ih bude sve više, i neka svaka njihova pesma i akcija podseća da dok ima onih koji čuvaju koren – traje i Srbija.
Piše: Stefan Bogdanović
