Postoje putovanja koja te odvedu daleko, samo da bi ti na kraju pokazala koliko ti je važan povratak. Tako je bilo i sa mladim Nišlijom, Aleksom Stankovićem koji je sa 29 godina tri puta prelazio okean tražeći prilike i iskustvo. Put je počeo skromno — posao u McDonald’su, pa odlazak na bazene istočne obale SAD. Kao dvadesetogodišnji spasilac u Frederiksburgu u saveznoj državi Virginije, suočio se sa strogim pravilima rada i nedostatkom podrške od strane poslodavca, ali je iz svake teškoće izvlačio lekciju i novu snagu za napredak.
U Merilendu dobija drugu šansu – radi naporno, traži dodatne zadatke i ubrzo biva primećen, proglašen je jednim od najboljih spasilaca sezone. Sledeće godine vraća se u SAD već kao menadžer bazena, sa više odgovornosti i stalnom brigom da sve funkcioniše besprekorno. Tokom rada Aleksa sazreva i shvata da bez sistema, discipline i tima nema pouzdanih rezultata – to su navike koje će poneti sa sobom i koje će mu kasnije pomoći da se ostavri u otadžbini.
Treći odlazak više nije bio putovanje bez cilja – već je znao šta hoće, putovao je, obilazio velike gradove i krstario Karibima, ali je osećaj da nešto nedostaje postajao sve jači. Pred sam početak pandemije stiže ozbiljna ponuda iz SAD, šest meseci rada vredno 50.000 dolara, radna viza spremna, ali u tom trenutku donosi odluku koja menja sve – odlučuje da se vrati i ostane u Srbiji. Počinje ispočetka kao trener u Nišu, bez garancija, ali sa verom da može da gradi ovde.
Rad i znanja prikupljena u Americi brzo daju rezultate. Danas iza njega stoji više od 100 zadovoljnih klijenata i razvijen onlajn program koji povezuje trening, ishranu i organizaciju vremena. Klijenti su iz Srbije, Evrope i Amerike, ali on ostaje u Nišu, koristi redovno cenjeno iskustvo iz mlađih dana koje je naučio u SAD da bi pomogao ljudima. Kaže da ga je Amerika naučila sistemu i disciplini, ali da mu je Srbija vratila ono što se ne može kupiti – pripadnost, smisao i motiv da radi od srca.
„Novac je važan, ali nije sve. Ako sve uložimo u finansije, lako ostanemo prazni iznutra. Ja sam želeo više: smisao, doprinos i ljude oko sebe,” kaže Aleksa. Povratak nije bio lak, zahtevao je hrabrost da se krene bez garancija, da se sve gradi iznova, da se veruje sebi čak i onda kada se ne zna gde vodi put.
Ali bio je vredan. Danas to potvrđuju rezultati, ali pre svega osećaj, da ono što radi ima težinu, da pripada, da stvara tamo gde je ponikao. Njegova priča je primer da se iskustvo stečeno u inostranstvu može utkati u lokalnu sredinu, da iz Niša mogu nastajati velike priče, i da ponekad najveći korak napred počinje upravo povratkom kući.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Priča koja Aleksa Stanković podelio sa nama i na Jutjubu, podseća nas da svet ne mora biti beg, već iskustvo koje obogaćuje. Povratak iz inostranstva nosi svoju težinu, ali i ogromnu vrednost, priliku da ono najbolje što smo usvojili tamo, ugradimo ovde. Srbija dobija kada se ljudi puni znanja, energije i vere vraćaju kući i odavde prave razliku.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
