Brzina kojom hrana napušta želudac razlikuje se od osobe do osobe i ne može se odrediti jednim tačnim vremenskim okvirom. Na ovaj proces utiču količina obroka, način pripreme, sadržaj masti, vlakana i proteina, ali i opšte stanje sistema za varenje.
Tečnosti i lagani obroci uglavnom prolaze kroz želudac brže, dok obilnija jela, kao i namirnice bogate mastima i proteinima, ostaju duže pre nego što nastave put kroz organe za varenje. Ipak, zadržavanje hrane u želucu predstavlja samo jedan deo procesa, jer se njena razgradnja nastavlja u tankom i debelom crevu.
Na brzinu varenja mogu da utiču i individualne razlike među ljudima. Metabolizam, godine, nivo fizičke aktivnosti i zdravlje sistema za varenje samo su neki od faktora zbog kojih dve osobe mogu različito da vare potpuno isti obrok.
Stručnjaci ističu da se procene o tome koliko se pojedine namirnice zadržavaju u želucu mogu posmatrati samo kao okvirne, a ne kao precizno medicinsko pravilo. Takođe, verovanje da žvaka ostaje u želucu veoma dugo nije tačno. Iako se njena baza ne razgrađuje u potpunosti, ona normalno prolazi kroz sistem za varenje i na kraju se prirodnim putem izbacuje iz organizma.
Piše: Marko Spasojević
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
