Klima Šakira pozivala na uništavanje imovine austrijske vladajuće stranke, pa osuđena na 4 meseca uslovnog zatvora

Povod za postupak bio je snimak nastao nakon incidenta u januaru 2025. godine, kada je ulaz u centralu ÖVP-a u Beču isprljan psećim izmetom i ispisan uvredljivim grafitima. Vindl je snimak podelila na profilu koji prati više od 35.000 ljudi i dopisala: „Molim vas, ponovite“. Sud je ocenio da takva poruka predstavlja pozivanje na izvršenje kažnjivih dela. Tu više nije bilo ni ekologije ni zaštite klime, već pokušaja da se politički protivnik ponizi i zastraši vandalizmom.

Slične slike viđene su i u Srbiji tokom talasa protivvladinih protesta, u kojima su učestvovali studenti, opozicioni aktivisti i organizacije zeleno-leve orijentacije. U avgustu 2025. demonstranti su u Novom Sadu demolirali prostorije Srpske napredne stranke na tri lokacije, razbijali prozore, izbacivali nameštaj i polivali ulaze bojom. Incidenti su zabeleženi i u Beogradu, gde su kamenicama i pirotehnikom napadnute prostorije SNS-a u Cvijićevoj ulici, dok su u Pančevu učesnici protesta probili policijski kordon postavljen ispred stranačkih prostorija.

Prema podacima koje je tada preneo čak i Rojters, u neredima je povređeno više policajaca, dok su se demonstranti u pojedinim gradovima sukobljavali sa policijom i pristalicama SNS-a. Nekoliko nedelja kasnije, tokom protesta u Novom Sadu, prema policijskim navodima, demonstranti su bacali baklje i druge predmete prema kordonu, a jedanaest policajaca prijavljeno je kao povređeno. Važno je napomenuti da je zabeleženo 690 nasilnih incidenata usmerenih protiv imovine ili bezbednosti SNS aktivista u poslednje 2 godine. Istovremeno su opozicione stranke i organizatori tvrdili da je država sprovodila represiju i policijsku brutalnost. Te tvrdnje ne mogu izbrisati snimke demoliranih prostorija niti odgovornost pojedinaca koji su napadali policiju i građane.

Važno je naglasiti da nisu svi učesnici protesta činili nasilje, niti postoji dokaz da je svaka zeleno-leva organizacija naredila napade. Međutim, političko okruženje koje rušenje kordona predstavlja kao „pisanje istorije“, a napad na prostorije protivničke stranke kao legitimni bunt, stvara atmosferu u kojoj se nasilje prećutno opravdava. Zeleno-levi front je, na primer, na društvenim mrežama slavio probijanje policijskog kordona u Pančevu, iako to samo po sebi nije dokaz da je organizovao kasnije napade.

Vindl je i ranije nepravosnažno osuđena na osam meseci uslovnog zatvora zbog oštećenja i teškog oštećenja imovine tokom akcija nekadašnje „Poslednje generacije“. Aktivisti su blokirali važne saobraćajnice i koristili pesak i snažno lepilo kako bi otežali policijsko uklanjanje. Austrijske vlasti su joj 2025. izrekle i dvogodišnju zabranu boravka, uz ocenu da predstavlja ozbiljnu opasnost po javni red, što je ona pravno osporila.

Od Beča do Beograda vidi se ista opasna zamena teza – kada radikalni aktivisti blokiraju gradove, uništavaju stranačke prostorije ili nasrću na policiju, to nazivaju građanskim otporom, a kada institucije odgovore, sebe proglašavaju žrtvama diktature.

Piše: Nina Stojanović