Malo je poznata epizoda iz srpske srednjovekovne istorije u kojoj su braća, kraljevi Dragutin i Milutin Nemanjić, zajedničkim snagama potisnula vojsku tatara tj. Mongola i Bugara. Ipak, ove borbe ne treba predstavljati kao klasičan rat Srbije protiv celog Mongolskog carstva, već kao sukob sa balkanskim vazalima i saveznicima moćnog kana Nogaja.
Mongoli su tokom 13. veka stvorili najveću kopnenu imperiju u istoriji. Njihove vojske razorile su Kijev, porazile ugarsku vojsku i 1241. i 1242. godine prodrle do srednje Evrope i Balkana. Krajem veka zapadnim delom Zlatne horde gospodario je Nogaj, pod čijim su se uticajem nalazili brojni vladari i velikaši u Bugarskoj i Podunavlju.
Posle sabora u Deževi 1282. godine Milutin je postao kralj Srbije, dok je Dragutin zadržao prostrane oblasti na severu. Istočno od Dragutinovih zemalja Braničevom i Kučevom vladali su Drman i Kudelin, velikaši bugarskog porekla. Iz utvrđenog Ždrela na Mlavi napadali su susedne oblasti, oslanjajući se na bugarske, kumanske i tatarske ratnike.
Dragutin je najpre pokušao samostalno da ih savlada, ali je njegov pohod završen neuspehom. Zatim je zatražio pomoć od mlađeg brata. Oko 1291. ili 1292. godine združene snage Dragutina i Milutina osvojile su Ždrelo, proterale Drmana i Kudelina i zauzele Braničevo i Kučevo. Ove oblasti ušle su u sastav Dragutinove države, čime je srpska granica pomerena prema Dunavu.
Na srpski uspeh odgovorio je vidinski gospodar Šišman, Nogajev vazal i saveznik poraženih braničevskih velikaša. Njegova vojska, u kojoj je bilo mnogo Tatara, prodrla je duboko u Milutinovu državu i opustošila deo srpskih zemalja. Prema srednjovekovnim izvorima, stradala je i Žiča. Milutin je uzvratio protivnapadom, potisnuo Šišmanove snage i zauzeo Vidin, dok je sam Šišman pobegao preko Dunava.
Mir je potom učvršćen vazalnim i porodičnim vezama. Šišman je vraćen u Vidin, ali je priznao Milutinovu vrhovnu vlast, dok se njegov sin Mihailo kasnije oženio Milutinovom ćerkom Anom Nedom. Ipak, Nogaj je srpsko širenje doživeo kao udarac sopstvenom uticaju i počeo je da priprema veliki pohod na Srbiju.
Svestan da otvoreni rat protiv Nogajeve horde može doneti pustošenje zemlje, Milutin je poslao diplomatsko izaslanstvo i prihvatio politički sporazum. Kao jemstvo mira, na Nogajev dvor uputio je sina Stefana, budućeg kralja Stefana Dečanskog, i grupu srpskih vlastelina. Oni su tamo boravili kao taoci sve do Nogajevog pada i pogibije u sukobima unutar Zlatne horde krajem 13. veka.
Uspeh Dragutina i Milutina zato nije bio samo vojni. Srpski vladari uništili su opasno uporište u Braničevu, zaustavili Šišmanov napad i proširili svoj uticaj do Dunava. Milutin je istovremeno shvatio granice sopstvene snage i diplomatijom sprečio pohod daleko nadmoćnije Nogajeve vojske. Upravo taj spoj oružja i pregovora omogućio je Srbiji da izbegne sudbinu zemalja koje su mongolski pohodi pretvorili u pustoš.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
